Izvor: B92, 14.Jun.2011, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vozovi će 2020. juriti 160 km/h
Beograd -- Za završetak železničkog Koridora 10 kroz Srbiju potrebno je obezbediti oko četiri milijarde evra, u narednih osam godina.
Taj iznos obuhvata radove na oko 750 kilometara pruge i troškove za dokumentaciju i eksproprijaciju, a Srbija je već počela pregovore sa Evropskom investicionom bankom (EIB) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), izjavio je pomoćnik ministra za infrastrukturu i železnicu Dejan Lasica, dodajući da te dve banke daju najpovoljnije kredite. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Završetak železničkog Koridora 10 u Srbiji podrazumeva elektrificiranu, dvokolosečnu prugu za mešoviti saobraćaj na kojoj će vozovi moći da se kreću brzinom od 160 kilometara na čas.
Generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković je rekao da je voz Srbije, Slovenije i Hrvatske "Kargo 10" dobar primer saradnje, dodajući da će Srbija završetkom železničkog Korida 10 moći da privuče veliki deo robe sa Koridora četiri. Marković je kazao da je od oko 4.000 kilometra pruga u Srbiji samo 7,5 odsto dvokolosečno, a da je jedna trećina elektrifikovana.
On je kazao da je država otvorena za pregovore i sa privatnim investitorima, odnosno primenu modela javno - privatnog partnerstva.
Lasica je rekao da su u toku pregovori o dobijanju ruskog kredita od 800 miliona dolara i da će "izvesno biti finansiran" završetak pruge Valjevo - Loznica, deo Beogradskog železničkog čvora - izgradnja tehničko putničke stanice "Zemun" i drugog koloseka pruge od Pančeva do Beograda, što uključuje i revitalizaciju postojećeg koloseka.
Kako je naglasio, ruski kredit je i dalje aktuelan i za završetak železničke stanice Prokop u Beogradu, ali postoji interesovanje i investitora iz Kuvajta.
"Postoji i incijativa i drugih investitora, konkretno iz Kuvajta, tako da ćemo videti koji vid invsticije će biti dovoljan za finansiranje završetka Prokopa", kazao je pomoćnik ministra za infrastrukturu, zadužen za železnički saobraćaj.
Model javno - privatnog partnerstva još nije zaživeo u Srbiji i prva primena, prema njegovim rečima, mogla bi da bude u izgradnji logističkog terminala u Batajnici sledeće godine.
Taj intermodalni terminal za više vidova saobraćaja bi se gradio sredstvima Evropske unije i privatnim investitorima.
"Ideja je da se na jednom mestu skupe svi planovi u oblasti železničke infrastrukture", rekao je Lasica.
