Izvor: B92, 11.Maj.2013, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volstrit se vraća na velika vrata
Njujork -- Američke investicione banke ponovo su dominantne na globalnom finansijskom tržištu, a to nije obavezno dobro za Ameriku, piše britanski poslovni list Ekonomist.
Tokom nekoliko napetih nedelja u 2008, dok su se lideri investicionih banaka okupljali iz zatvorenih vata njujorške Uprave federalnih rezervi, delovalo je da se Volstrit obrušava na njih. "Liman braders" je proglasio bankrot, "Meril Linč" pao je u ruke Banke Amerike, AIG i Sitigrup primili su državnu finansijsku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pomoć, a takav trend se širio.
Tadašnji ministar finansija SAD je u svojim memoarima napisao da je u tom trenutku pomislio da će, ako "Morgan Stenli" ili "Golman Saks" bankrotiraju, finansijski sektor prosto iščeznuti.
Sa druge strane Atlantika, evropski političari su dešavanja "preko bare" doživeli kao zasluženu kaznu za američki kapitalizam. Nemačka kancelarka Angela Merkel okrivila je svoje kolege iz Vašingtona da nisu dovoljno kontrolisali bankarske propise. Evropske banke su krizu u SAD videle kao šansu da preuzmu dominantnu poziciju u međunarodnom bankarstvu, koja je dugo pripadala Amerikancima.
Barkliz se bacio na "leš" "Liman bradersa", kupujući njegove američke poslovnice, što je potez koj je tadašnji šef investicionog sektora britanske banke Bob Dajmond nazvao neverovatnom prilikom za ulazak na američko tržište. Dojče banka je takođe povećala tržišni udeo kupovinom američkih rivala. Dominaciji kompanija iz SAD na globalnom tržištu kapitala došao je kraj, navodi Ekonomist.
Banke na kolenima, Volstrit je sve jači
Pet godina kasnije, evropske banke su na kolenima, a Volstrit je sve jači. Najveće švajcarske banke, UBS i Kredi Svis, koje su ubrzano napredovale pre krize, beleže gubitke. Rojal benk ov Skotland, koja se u jednom trenutku našla među deset najvećih investicionih banaka u svetu, i dalje je pod kontrolom vlade u Londonu.
Udeo evropskih banaka na tržištu investicionog bankarstva pao je za petinu od početka krize, a dobit sada ubiru preživeli giganti sa Volstrita.
"JP Morgan Čejs", "Goldman Saks" i Sitigrup zajedno ostvaruju trećinu prihoda bankarske industrije, koja je sada dosta drugačija od one pre pet godina. Globalni prihodi banaka smanjeni su za oko 100 milijardi dolara ili gotovo trećinu. Zaposlenost je u padu, a samo u Londonu ukinuto je 100.000 radnih mesta. Plate su niže. Strogi propisi o kapitalu takođe utiču na profitabilnost.
Jedan od razloga zbog kojih su američke banke uspešnije je to što su se brže izborile s problemima. Vlasti SAD su promptno reagovale, primorale svoje banke da otpišu potraživanja na ime loših kredita i po kratkom postupku pribave dodatni kapital. One koje to nisu mogle ili želele, primorane su da to ipak učine.
Kao rezultat, velike američke banke uspele su da se vrate na put profitabilnosti, otplate vladine zajmove i podstaknu kreitiranje ekonomije.
Evropske banke, sa druge strane, i dalje muče muku sa bilansima stanja i posluju uz nedovoljan kapital. Sam Sitigrup otpisao je gubitke od 143 milijarde dolara. Nijedna banka u evrozoni nije otpisala loše kredite vrednije od 30 milijardi.
Evropski regulatori su doprineli krizi
Evropski regulatori su doprineli krizi u bankama Starog kontinenta na dva načina, smatra Ekonomist. Prvo, povezali su isplatu bonusa sa vrednošću osnovne plate bankara. Zatim, pokušavaju da nateraju banke da drže veći kapital i odvoje maloprodajno bankarstvo od ostatka poslovanja.
Prvi princip je besmislen jer će povećati fiksne troškove u bankama i time smanjiti njihovu sposobnost da u slučajevima krize srežu izdatke. Zbog toga će one imati teškoća da se probiju na američkom ili brzorastućem azijskom tržištu, na kojima inostrani rivali imaju slobodu da dobro nagrade talente.
Drugi princip je razuman. Kolaps irske privrede dovoljno je upozorenje šta se dešava kada države spasavaju banke koje su veće od njihovih ekonomija. Novi divovi Volstrita navode da su kažnjeni novim međunarodnim propisima o nivoima obaveznog kapitala, prema kojima su dužni da odvajaju veće rezerve za zaštitu od krize u odnosu na male banke.
Pet godina od zastrašujućeg leta 2008, velike američke banke vratile su se na scenu i to je dobra stvar. Međutim, postoji još dosta toga što bi moglo da se učini da poslovanje na Volstritu bude bezbednije, zaključuje Ekonomist.
