Izvor: B92, 02.Maj.2012, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvodina ima puteve, nema za rupe
Uredbom Vlade Srbije o kategorizaciji državnih puteva u Vojvodini je više od 700 kilometara saobraćajnica promenilo kategoriju.
To znači da se s državne kase sele na budžet lokalne samouprave.
Direktor Vojvodinaputa Marko Cigić kaže da je ovo najnepovoljniji trenutak za takvu odluku jer lokalna samouprava nema ni stručni, ni finansijski potencijal za brigu o tolikim putevima.
"Pošto je reč o uredbi, a ne zakonu, postavlja se pitanje šta će biti s tim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << putevima koji su ni na nebu ni na zemlji, pošto ih lokalne samouprave nisu primile, JP Putevi Srbije ih nije predalo, tako da o njima još uvek niko ne brine, iako je Uredba doneta u februaru", kaže Cigić.
Razvojna uloga
Polazeći od pretpostavke da su neki putevi izgubili državni rang zbog nezadovoljavajućeg broja vozila, putari podsećaju na to da putevi imaju razvojni karakter, da se ne grade zbog dnevnih potreba već s vizijom stalnog povećanja saobraćaja. Oni pitaju šta bi bilo da je most „Gazela” građen za 10.000 vozila, koliko ga je prelazilo u vreme izgradnje, umesto za 140.000, koliko ih je danas. Podsećaju i na to da su neki izgrađeni u poslednjih nekoliko godina pa i nema kompletnih podataka o iskorišćenosti.
Sada prekategorisane puteve niko i ne finansira, niti za njih odgovara, što nije dobro i posledice će trpeti svi – od vozača, građana i lokalne samouprave, do same države jer će saobraćajnice propadati, što će se negativno odraziti na bezbednost saobraćaja, a i vozila se oštećuju, kaže on.
Cigić je saglasan da se u poslednjih 25 godina značajno promenila slika na terenu i da je prekategorizaciju valjalo uraditi i ranije, ali je trebalo voditi računa o tome da putevi ne ostanu u vakuumu i ne budu prepušteni propadanju.
Predsednik Udruženja poslodavaca putne privrede Srbije Putar Milan Bojović kaže da će biti mala korist od prekategorizacije u onim područjima koja su privredno nerazvijena, a baš takvim opštinama je dodeljeno najviše puteva za održavanje. Što je još gore, lokalne samouprave i ne znaju koje to puteve sada treba da preuzmu i na koji način.
Uredbu o prekategorizaciji nije podržala ni Stalna konferencija gradova i opština, smatrajući da siromašna lokalna samouprava nije spremna da preuzme održavanje novih puteva.
Uredbom su državni putevi smanjeni na 14 kilometara po kvadratnom kilometru površine, čime smo ušli u krug najmanje razvijenih država regiona jer Slovenija i Hrvatska, na primer, imaju čak 32 kilometra državnih puteva po kvadratnom kilometru površine! Situacija je još nepovoljnija po nas ako se uporede podaci vezani za broj stanovnika na određenim teritorijama.
Zbog svega toga putari smatraju da JP Putevi Srbije i nadalje treba da održavaju sporne puteve – što su zahtevali od Ministarstva za infrastrukturu – i da ih postepeno predaju onoj lokalnoj samoupravi koja je u stanju da ih preuzme.
