Izvor: B92, 25.Avg.2011, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vojna tajna" koliko zarade na nama
Beograd -- Visina trgovinskih marži u Srbiji kao da je vojna tajna. Koliko tačno iznose trgovinske marže za pojedine proizvode kriju i trgovci, ali gle čuda, i - država.
Kao nikome u ovoj zemlji nije stalo da se pozabavi time koliko para prodavci uzmu kupcima samo zarad sopstvene zarade.
U vodećim trgovinskim lancima odbijaju javno da govore o tome, pravdajući visinu marži poslovnom tajnom, a slično je i objašnjenje države.
U Komisiji za zaštitu konkurencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za koju je Institut ekonomskih nauka nedavno uradio analizu maloprodaje u Srbiji, kažu da podatke o maržama nemaju prava da objave.
Institut: Nismo odavali poslovnu tajnu
Institut ekonomskih nauka iz Beograda je saopštio da nije odao podatke koji se smatraju poslovnom tajnom, a prikupljeni su za potrebe Komisije za zaštitu konkurencije. Navodi se i da informacija o navodnom odavanju poslovne tajne "predstavlja lične stavove jednog od spoljnih saradnika Instituta, a nikako zvanični stav kuće". Podaci su iz studije o analizi stanja na tržištu trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duvana, koja je Komisiji za konkurenciju bila potrebna da bi odlučila o zahtevu belgijske kompanije Delez da preuzme trgovinski lanac Delta Maksi.
"To su podaci koje svaka firma čuva kao poslovnu tajnu. Trgovinski lanci su institutu dali te podatke radi analize tržišta i izrade studije pre nego što je Delez preuzeo Maksi, a ne kako bi se oni javno objavili", kažu u Komisiji za zaštitu konkurencije.
A da je istraživanje visine marži u Srbiji „zabranjena teritorija” pokazalo se i nedavnim saopštenjem komisije u kojem je navedeno da su o „nezakonitom i neovlašćenom objavljivanju podataka iz te studije obavešteni i Javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova”. Podsećanja radi, neposredno pre toga pojedini mediji su objavili delove izveštaja.
Za to vreme čak i Slovenija, kao najrazvijenije tržište nekadašnje Jugoslavije, donosi „Kodeks ponašanja subjekata u prehrambenom lancu”, kojim država želi da reguliše odnose između proizvođača, prerađivača i trgovaca, kako bi se došlo do pravednijih cenovnih odnosa i regulacije prevelikih trgovačkih marži.
Postavlja se onda pitanje – ostaju li srpski potrošači prepušteni samovolji trgovaca i imaju li građani Srbije prava da znaju koliko prodavci na njima zarađuju. Kada neki proizvod plate 100 dinara, koliko ode pravo u džep trgovcu?
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da "nije normalno da potrošači ne znaju koja je realna cena proizvoda, a koliko preko toga zarađuje trgovac. Kod nas je sve to tajna. Prema zvaničnim podacima Eurostata, evropskog statističkog zavoda, marže u Srbiji su između 15 i 17 odsto, ali ti podaci nisu tačni. Javna je tajna da trgovci zarađuju mnogo više, da proizvođačima posebno naplaćuju dobro mesto na rafu, takozvano ulistavanje. Ako sve to saberemo, marže u pojedinim trgovinama dostižu i do 40 odsto".
"A o uvoznim proizvodima, poput kozmetike, slatkiša i hemije, da i ne govorimo. Svi znamo koliko su skuplji nego u inostranstvu. A sve to na kraju plate kupci", ističe Papović dodajući da i dalje važi preporuka državi da limitira marže za dvadesetak osnovnih životnih namirnica.
Na pitanje da li bi se time ugrozilo slobodno tržište, on odgovara da "mi uopšte i nemamo slobodno tržiše. Ono je već opterećeno proizvođačkim i trgovačkim monopolima. Zato je rešenje ili u većoj kontroli države ili u jačanju konkurencije. A time bi kupci dobili jeftinije artikle na rafovima".
Ekonomisti, sa druge strane, smatraju da ne bi bilo dobro propisivati marže. Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište, smatra da marže nisu tako velike kao pre tri ili četiri godine. On dodaje da je stvar svakog trgovinskog lanca kako će da formira cenu i koliku će maržu da zaračuna, jer ako bi ih propisala država, to bi moglo da dovede do toga da niko ne želi da prodaje određene proizvode, pa bismo opet imali nestašice.
Stevanović naglašava da nema idealnog policajca koji bi čuvao male marže i obezbedio uredno snabdevanje tržišta. "Zlatna reč je konkurencija i jedino ona može da donese dobrobit kupcima u Srbiji", ističe Stevanović.
