Izvor: Večernje novosti, 31.Avg.2014, 18:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vode nam uzalud protiču

ČAK i u stanju u kojem je sada 22.000 kilometara duga kanalska mreža u Vojvodini, vodom iz nje moglo bi da se navodnjava najmanje 1,1 milion plodnih hektara. A, navodnjava se manje od pet odsto tih površina. Početkom ovog milenijuma lamentiralo se nad zapuštenošću te mreže, najavljivane su grandiozne akcije čišćenja, a stanje je danas neuporedivo gore nego tada. Ovako bi, u najkraćem, mogli da se opišu efekti koje Srbija ima od kanalske mreže koja se, poput krvotoka u čovekovom organizmu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rasprostire praktično u svakom delu njene žitnice. Kroz dva veka, koliko je nastajala, ona je i dobro osmišljena i temeljno građena, ali, u ogromnoj meri, i neiskorišćena. - Samo osnovna mreža hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav (DTD) ima 960 kilometara kanala i dovoljno vode za navodnjavanje oko 550.000 hektara, a tu je još bar toliko kapaciteta u podsistemima Tisa - Palić, Kula - Mali Iđoš, Nova Crnja - Žitište... A, u celoj Vojvodini se navodnjava jedva 40.000 hektara - potvrđuje za „Novosti“ prof. dr Mićo Škorić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.POLITIČKA NOTA PORED argumenta koji iznosi i Galonja i nesklada između veličine ulaganja i direktnih dobitaka, hrvatski oponenti gradnji kanala Dunav - Sava svemu daju političku notu. - Ako bi se kanal izgradio, pored Vukovara i Šamca bez teritorijalne veze sa ostatkom Hrvatske, ostali bi i Vinkovci, Ilok, Tovarnik, Županja... - vrlo dramatično, iz Kanade, upozorava dr Tihomir Janjiček, profesor međunarodne ekonomije na koledžu Hamber u Torontu. - Čitav prostor istočno od kanala bio bi praktično teritorijalno vezan za Srbiju! Sa Hrvatskom bi bio vezan tek mostovima! Time bi se teritorijalno odrezao prostor zapadnog Srima i darovao istočnom susedu! Ono što danas čini kanalsku mrežu Vojvodine započeto je gradnjom Velikog bačkog kanala koji je, od Bezdana na Dunavu, do Bečeja na Tisi, dug 118 kilometara, a širok oko 25 i dubok više od tri metra. Od 1793. do 1801. godine ručno ga je kopalo oko 3.000 ljudi i smatran je jednim od najvećih građevinskih poduhvata u tadašnjoj Evropi. Inženjer Nikola Mirkov ga je uklopio u grandiozni hidrosistem DTD koji je osmislio, dodavši još oko 840 kilometara znatno širih i još dubljih kanala. Tako je osnovna kanalska mreža tog sistema zaokružena na ukupno 960 kilometara. Ostatak do pomenutih 22.000 kilometara čine manji kanali koji se, poput kapilara, razastiru širom Vojvodine. - Za razliku od samog Velikog bačkog kanala, kopanog samo za odvodnjavanje, ceo sistem DTD je građen i za navodnjavanje, vodosnabdevanje fabrika, vodni transport, turizam... - veli Škorić. - Ploviti se može po svih 960 kilometara osnovne mreže, a 600 je plovno za brodove od 1.000 tona nosivosti. Do početka 90-ih godina prošlog veka, iz tog sistema je navodnjavano oko 150.000 hektara, ali su ti sistemi, u međuvremenu, razvučeni ili uništeni. Škorić ističe da se tako i došlo u situaciju da se danas navodnjava skoro četiri puta manje, ili tek dva i po odsto od ukupno 1,7 miliona obradivih hektara, koliko ima srpski deo Panonije. Navodnjavanje, inače, prinose u jednoj žetvi povećava do 40 odsto, a na velikom delu zalivanih površina su moguće i dve.NAJCRNjA TAČKA MNOGO je tačaka na kojima su kanali u Vojvodini zagađeni, ali je najgore na 18 kilometara Velikog bačkog kanala, kod Crvenke, Kule i Vrbasa. Tu leži čak 400.000 kubnih metara mulja prepunog teških metala, naftnih derivata, patogenih bakterija... koje su, decenijama, nagomilavale kanalizacije ta tri grada, pa crvenačka i vrbaška šećerana, kulske kožara i štofara, „Karneks“, „Vital“ i druge fabrike. Taj mulj tek treba da bude izvađen iz kanala, a u toku je i gradnja prečistača za ceo taj potez, za koji je EU dala 15 miliona evra. - Realno, da imamo sisteme za navodnjavanje, dve žetve bismo mogli da imamo na najmanje 25 odsto vojvođanskih oranica, što bi, praktično, značilo da ukupne površine sa kojih žanjemo u istoj godini povećavamo za 400.000 hektara! A toliko obradivih površina, ukupno, nemaju ni neke evropske zemlje - dodaje Škorić. Za razliku od navodnjavanja, ono u čemu kanalska mreža u Vojvodini relativno dobro funkcioniše jeste odvodnjavanje ili, kako to kažu u Javnom vodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine“, odbrana od unutrašnjih i spoljnih voda. Unutrašnje su one koje se, zbog sve češćih obilnih padavina, zadržavaju na njivama i crpnim pumpama odvode u kanale, a spoljne one koje nose nimalo bezopasne ravničarske reke. - Odbrana od spoljnih voda je naročito važna u Banatu, jer su našom kanalskom mrežom, koja se tu proteže na 500 kilometara, presečeni vodotokovi Begeja, Tamiša, Nere i drugih reka koje su tu regiju pustošile vekovima - objašnjava Stevan Ilinčić, pomoćnik direktora za hidrosistem DTD u „Vodama Vojvodine“. - Čak i za vreme ekstremnih vodostaja kakav je, recimo, bio 2006. godine, naši kanali su mogli da apsorbuju njihove nabujale vode i spreče poplave. Slično je i sa manjim rekama u Bačkoj, mada u njoj taj problem nije toliko izražen.FRUŠKA GORA PREPREKA NI Škoriću, ni Galonji nije poznato da je kod nas bilo ideja da se, slično onom što planiraju Hrvati, Dunav i Sava kanalom spoje na srpskom delu Srema. - Kroz najveći deo Srema koji pripada Srbiji se, sa zapada na istok, kao prirodna prepreka proteže Fruška gora, pa je tako nešto i praktično teško izvodivo - kaže Škorić. Takav kanal bi, možda, mogao da se prokopa u delu Srema bliže Beogradu, ali, po Galonjinom mišljenju, ne bi imao efekta u preventivi poplava. Ovo se, dodaje Ilinčić, ne odnosi na Dunav i Tisu: za velikih vodostaja Dunavom, u sekundu, protekne preko 10.000, a Tisom i do 5.000 kubnih metara vode i nema tog kanala koji bi mogao da preuzme osetniji deo tih količina i tako utiče na pad vodostaja. Isto važi i za Savu koja je, poslednjih godina, mnogo opasnija od pomenutih dveju reka, što su najbolje pokazale katastrofalne majske poplave. Otuda su prilično interesovanje i kod nas izazvale najave iz Hrvatske da će, uzvodno od granice sa Srbijom, od Vukovara do Šamca, biti iskopan kanal Dunav - Sava, dug 61 kilometar, širok 58 metara, a dubine četiri metra. Tu bi, kažu zagovornici projekta za koji je potrebno oko 135 miliona evra, u slučaju opasnosti od poplava, bili ispuštani viškovi voda iz tih dveju reka, što bi bilo dobro i za Srbiju. - Možda bi to i bilo rađeno, ali na predupređivanje izlivanja Save i Dunava ne bi imalo baš nikakvog uticaja - izričit je, međutim, Mirko Galonja, jedan od naših najuglednijih stručnjaka za odbranu od poplava. - Onako kako je projektovan, taj kanal bi u sekundu mogao da primi oko 100 kubnih metara vode, što je beznačajno. Jer, nabujala Sava je, u maju, svakog sekunda nosila oko 6.500 kubnih metara, a Dunav, naravno, nosi mnogo više. Za takve bujice 100 kubika manje ne znači ama baš ništa. ZAOBILAZE SRBIJU GRADNjA kanala Dunav - Sava je, kaže profesor Škorić, ideja još iz vremena SFRJ. Oživljena je dok je na čelu HDZ bio Ivo Sanader, u čije vreme je i iskopano prvih devet kilometara. - Za razliku od odbrane od poplava, taj kanal će biti u funkciji navodnjavanja - dodaje Mirko Galonja. - Uz to, Hrvatskoj je verovatno važno i to što njeni rečni brodovi koji Savom plove ka Dunavu više neće morati da idu do Beograda, već će od Šamca kanalom preseći do Vukovara i tako put skratiti za 500 kilometara.

Nastavak na Večernje novosti...