Izvor: Politika, 01.Maj.2013, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vode dobre, ali reklame nisu

Proizvođači mineralnih voda odlučno demantuju da je na domaćem tržištu došlo do pravog malog rata za veći tržišni kolač

Rat trgovaca vodom ili spremnost države da se uhvati u koštac sa reklamama koje potrošače mogu da dovedu u zabludu? Ovo su najčešći komentari javnosti posle nedavne vesti da je Ministarstvo zdravlja zabranilo proizvođaču vode „mivela” da se reklamira kao „voda zdravog srce” i naložilo mu da ukloni sa boca logo Udruženja za srčanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slabost Srbije koje tu vodu preporučuje potrošačima.

Posle objavljivanja ove vesti u Ministarstvu zdravlja nisu želeli dodatno da polemišu na ovu temu. Objasnili su da je rešenje izdato na osnovu redovne kontrole, da je voda potpuno ispravna za piće što dokazuju analize akreditovane laboratorije i da je zbog isticanja lekovitog svojstva vode „sporan samo dosadašnji način reklamiranja”. Ali, najavljuju da će nastaviti kontrole ispravnosti vode i marketinških nastupa svih drugih proizvođača koji posluju u Srbiji. U međuvremenu, proizvođač „mivele” najavio je žalbu na rešenje Sanitarne inspekcije.

– Reklamnom kampanjom za mineralnu vodu „mivela” nismo imali nameru da dovedemo potrošače u zabludu, niti smo to učinili, zbog čega ćemo uložiti žalbu na rešenje Sanitarne inspekcije – navodi se u saopštenju fabrika vode „Nova sloga” iz Trstenika koja proizvodi magnezijumom bogatu vodu „mivela”. Fabrika je inače deo grupacije hrvatskog „Agrokora” u čijem vlasništvu su i flaširane vode „jamnica” i „jana”.

U Poslovnom udruženju proizvođača mineralnih voda odlučno demantuju da je na domaćem tržištu došlo do pravog malog rata za veći tržišni kolač. Ova grupacija, kako saznajemo, još nije zauzela zajednički stav po pitanju zabrane dosadašnjeg načina reklamiranja vode „mivela”. Branka Šerović, direktor Udruženja ističe da su „proizvođači mineralnih voda svesni značaja svoje osnovne delatnosti tako da su na polju konkurencije uvek korektni jedni prema drugima”.

Ovo udruženje ne raspolaže sa podatkom o tačnom broju punionica flaširane u vode u Srbiji. –U našem udruženju su punionice koje pokrivaju oko 95 odsto tržišta, a one koje su se ugasile u poslednjih pet godina nalaze se u ovih pet odsto tako da je njihovo učešće beznačajno – ističe Šerović. 

Međutim, kriza nije bez posledica prošla ni po ovu granu industrije. Flaširanje vode jeste dobar posao, ali pored ulaganja u proizvodnju, zahteva velika ulaganja u marketing. Inače, procenjuje se da je u Srbiji oko tridesetak punioca. Stručnjaci smatraju da država ima daleko bogatije potencijale i da bi ih moglo biti i više.  

Realnost je međutim drugačija. Poslednjih nekoliko godina neki od brendova su potpuno nestali. Većina fabrika promenila je vlasničku strukturu. Investicioni fond „Salford” već neko vreme najavljuje prodaju vode „knjaz miloš” koja, prema poslednjim pokazateljima, i dalje drži lidersku poziciju na tržištu prirodnih mineralnih i izvorskih voda. Procenjuje se da će flaširanje vode biti jedan od najunosnijih biznisa 21. veka, ali da ni ovo tržište neće zaobići  svetski trend ukrupnjavanja.  

Trenutno, od velikih kompanija u ovom poslu na tržištu Srbije nadmeću se fond „Salford”, „Koka-Kola” (sa vlasinskom „rosom”), „Delta” u čijem vlasništvu je voda „gala”, Naftna industrija Srbije sa vodom „jazak”, koja je prošle godine i pored malog udela na tržištu ostvarila najintenzivniji rast prodaje… Što se tiče voda bogatih magnezijumom (koje su inače retkost u svetu) uz „Agrokovu” „mivelu” tu je i „donat MG” slovenačke „Droga Kolinska” koja posluje u sistemu hrvatske „Atlantik grupe”, a u čijem sastavu je i mineralna voda „karađorđe”.  

Konkurencija posebno među onima, koji se tiskaju u vrhu tabele najuspešnijih je sve intenzivnija. Međutim, u prošloj godini (u odnosu na 2011) samo nekoliko punioca ostvarilo je rast („knjaz miloš”, „bb minakva”, „rosa”, „prolom”, „karađorđe” i „jazak”) dok su ostali poslovali lošije.

Dakle, ako su u slučaju vode „mivela” sumnje pojedinih da je po sredi borba proizvođača za prevlast i tačne, bilo bi zaista teško proceniti odakle vetar duva. Za potrošače je, za sada, najvažnije da je država napravila početni korak u njihovoj zaštiti od reklama koje ih na bilo koji način mogu dovesti u zabludu. Najviše ih je među raznim preparatima, čajevima, energetskim napicima, kozmetičkim proizvodima, sredstvima za održavanje higijene. Neinformisanost, brz život, nedostatak vremena i para za lečenje otvaraju ogroman prostor za mešetarenja. Otud u svakom marketinškom bloku bar jedna preporuka raznih udruženja dermatologa, stomatologa, frizera… Svi obećavaju nemoguće, reklame se vrte, sankcija nema.  

– Primera takvih reklama na tržištu je i previše. Neosnovano se pripisuju lekovita svojstva hrani i drugim proizvodima. Nažalost stručnjaci učestvuju u tome, a motiv je ništa drugo nego novac– kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ivana Albunović

objavljeno: 30.04.2013.

Nastavak na Politika...