Izvor: Blic, 06.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Vodafon' kupuje akcije 'Mobtela'
'Vodafon' kupuje akcije 'Mobtela'
BEOGRAD - 'Mobtel' bi ubrzo, po zvaničnom utvrđivanju pravih suvlasničkih odnosa kompanije 'BK trejd' i JP PTT 'Srbija', mogao da dobije strateškog partnera iz inostranstva. Kako 'Blic' nezvanično saznaje, pregovori o prodaji većinskog vlasništva države u 'Mobtelu' već su počeli. Od nekoliko kompanija iz Velike Britanije, Austrije, Grčke, Holandije i Nemačke, kako tvrdi naš izvor, izabran je 'Vodafon', čiji je jedan od potpredsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << londonske kancelarije kontroverzni grčki biznismen Sokrates Kokalis. Prema saznanjima 'Blica' stručnjaci 'Vodafona' procenili su da 'Mobtel' vredi oko milijardu evra i mogli bi da kupe čak i do 70 odsto akcija mreže 063.
Kako je Bogoljub Karić, jedan od vlasnika BK kompanije, nekoliko puta ranije već izjavljivao, 'Mobtel' još od svog osnivanja traži strateškog partnera, a sa 'Vodafonom' su prvi kontakti na tu temu počeli još tokom 1999. godine. Nakon NATO bombardovanja, u kojem je 'Mobtel' pretrpeo štetu od blizu 75 miliona evra, predstavnici grčkog ogranka ove korporacije 'Panafon-Vodafon' napravili su analizu organizacije rada i kapitala mreže 063 i nastavili kontakte o svom ulasku na srpsko tržište.
Posebno indikativno u čitavoj priči je da veliki 'Vodafon', koji je još 1985. godine napravio prvi poziv mobilnim telefonom u Velikoj Britaniji, ne ulazi ni u jedan posao ako ne obezbedi bar 51 odsto akcija i imenu postojećeg operatora doda i svoje ime. Ukoliko JP PTT 'Srbija' uskoro postane većinski vlasnik akcija 'Mobtela', nije teško pretpostaviti da bi moglo da ih proda upravo ovoj firmi, koja je mrežu 063, na osnovu njenih tehničko-tehnoloških pokazatelja, ali i broja korisnika koji je premašio 1,1 milion, okvalifikovala kao jednu od najzanimljivijih u čitavoj istočnoj Evropi. Tako bi, umesto države, 'BK trejd' za partnera imao firmu koja može garantovani siguran razvoj, ali i profit u narednom periodu. Ovim potezom država, koja stoji iza PTT 'Srbija' kao javnog preduzeća, izbeći će primedbe da preuzimanjem većinskog dela vlasništva u 'Mobtelu' uspostavlja i faktički monopol na mobilnu telefoniju, a što je inače nedopustivo ukoliko Srbija i Jugoslavija žele da se pridruže EU i STO. Naime, ove asocijacije ocenile su da srpski zakon o telekomunikacijama, koji bi uskoro mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri, ispunjava 90 odsto standarda koje one propisuju, ali kada je reč o činjenicama na terenu, generalna ocena srpske mobilne telefonije je loša. S jedne strane je 'Telekom Srbija', čiji je razvoj fiksne mreže blokiran izostankom ulaganja od strane 'Telekoma Italija' i grčke kompanije OTE, a mreža 064, i pored planova OTE da u ovoj godini poveća broj korisnika za čak 450.000, ocenjena kao izuzetno slaba. Kada je 'Mobtel' u pitanju, tu je kao generalni problem naveden spor države i BK kompanije oko suvlasničkih odnosa.
Imajući na umu te činjenice, nadležni iz EU su predložili srpskim vlastima da u razrešavanju problema u ovom sektoru postupe slično kao Bugarska i Slovačka, zemlje koje su prema broju stanovnika slične Srbiji, odnosno da podstaknu i uspostave konkurenciju i razvoj mobilne telefonije uvođenjem trećeg operatora. Međutim, srpske vlasti su izgleda odlučile da ovo pitanje reše na sasvim drugi način: zadržaće se samo dva operatora, a država će se, na svoju ali i u korist BK kompanije, otarasiti vlasničkog udela u 'Mobtelu', koji će unovčiti po veoma pristojnoj ceni. U čitavoj ovoj priči, međutim, ne treba zaboraviti ni ono što prosečnog korisnika usluga mobilne telefonije u Srbiji i najviše interesuje, a to je bolja i jeftinija usluga. Za razliku od prethodne, aktuelna vlast je to bar obećala. Peđa Radojević
Svi susedi imaju trećeg operatora Većina susednih zemalja i država nastalih raspadom bivše Jugoslavije takođe ima trećeg operatora. U Sloveniji postoje tri GSM operatora, jedan domaći i dva inostrana, a standardna pretplata je oko 15 evra mesečno.
I u BiH postoje tri GSM operatora. Najjeftiniji je 'Telekom RS', a najskuplji GSM BiH, gde korisnik samo za priključivanje na mobilnu mrežu mora da plati 50 evra. Cena jednog impulsa u domaćem saobraćaju je 0,28 evra.
U Grčkoj, u kojoj ima deset miliona stanovnika, više od dve trećine stanovnika poseduje mobilni telefon. Njih opslužuju tri operatora - domaći OTE, britanski 'Vodafon' i italijanski 'Telestet', dok u Bugarskoj ima 1,5 miliona korisnika mobilnih telefona, koje takođe opslužuju tri operatora. Mobilna telefonija u Rumuniji je u velikoj ekspanziji, a u oštroj konkurenciji operatora nudi se pretplata i kvalitetan mobilni telefon za svega deset evra.
Prema statističkim podacima, svaki drugi mađarski državljanin danas, 12 godina nakon pada socijalizma, raspolaže mobilnim telefonom. Najuspešniji operatori u Mađarskoj su 'Vestel', 'Panon GŠM' i 'Vodafon'. U Hrvatskoj trenutno postoje dva operatora mobilne telefonije, a početkom ove godine najavljen je konkurs za trećeg. Jednog operatora ima jedino Makedonija, ali je planirano da grčki OTE ove godine postane drugi operator.
Inače, u Nemačkoj, na najvećem evropskom telekomunikacionom tržištu, svoje usluge nudi dvadesetak preduzeća. Minut razgovora za privatna lica košta od 0,18 do 0,35 evra. Širenje državnog monopola
BEOGRAD (Beta) - Saradnik beogradskog Instituta ekonomskih nauka Stojan Stamenković ocenio je juče da uvođenje predstečajnog postupka u Kompaniju 'Mobtel' predstavlja 'širenje državnog monopola'. - Država je preuzela kontrolu i dobili smo još jedan monopol tamo gde je postojala nekakva konkurencija. Širenje državnih monopola je privlačno sa gledišta prodaje i kontrole, ali na dug rok nije dobro - rekao je Stamenković. On je dodao da monopol nije dobar sa stanovišta razvoja, jer je veća verovatnoća razvojnih promašaja, a može se loše odraziti i na standard potrošača. Odlučuje se na višem nivou
- Boris Tadić se nalazi na službenom putu u inostranstvu i vraća se tek za petnaestak dana, a jedino bi sa njim mogli da porazgovarate o tome što vas interesuje - rekao nam je Jovan Birač, direktor Službe za odnose sa javnošću JP PTT 'Srbija', upućujući nas na resorno ministarstvo u Vladi Srbije 'jer se tako važna odluka ipak donosi na višem nivou'. U kabinetu ministra saobraćaja i telekomunikacija Marije Rašete-Vukosavljević juče nismo mogli dobiti nikakav komentar o pisanju 'Blica', ali ni bilo kakvo dodatno pojašnjenje.
