Izvor: B92, 22.Okt.2014, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Voda će poskupeti i do tri puta"
Cena vode u Srbiji je niska, gubici veliki, naplata od 70 odsto nedovoljna, kontrole nad mnogim seoskim vodovodima nema.
Uz to, u Vojvodini je udeo neispravnih vodovoda jako visok, rečeno je danas na stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije.
Vršilac dužnosti direktora Republičke direkcije za vode Miodrag Pješčić rekao je da su u pripremi metodologija i kriterijumi za izračunavanje cene vode, kojima bi vodoprivredna preduzeća dobila mogućnost da drastično >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podignu cene vode, u nekim delovima Srbije do tri puta.
Kontrola javnih vodovoda u Srbiji iz 2013. pokazala je da je po fizičko hemijskim standardima 18,6 odsto uzoraka neispravno, a po mikrobiološkoj ispravnosti 8,7 odsto, rekla je Knežević, dodavši da je kvalitet vode generalno gledano zadovoljavajući, ali da postoje veliki problemi u određenim regionima. Tako u južnobanatskoj oblasti 27 odsto uzoraka nije bilo dobro u pogledu mikrobiološke ispravnosti, dok u severnobanatskoj i srednjebanatskoj oblasti više od 80 odsto uzoraka nije imalo dobra fizičko hemijska svojstva, što se odnosi na primer na prisustvo potencijalno štetnih supstanci u nedozvoljenim količinama. Kontrolom je utvrđeno da se broj ispravnih javnih vodovoda povećao u periodu od 2009. do 2013, pri čemu je u centralnoj Srbiji sada ispravno 74,1 odsto javnih vodovoda, ali u Vojvodini preovladjuju vodovodi sa udruzenom fizičko hemijskom i mikrobiološkom neispravnošću, kojih je 61,9 odsto.
"Time bi se utvrdilo koliko treba da košta kubik vode da bi se pokrili troškovi i ostavilo prostora za investicije", rekao je Pješčić, dodavši da se uzimaju u obzir parametri poput dužine cevi, opreme kao što su pumpe i zaposlenih koji su potrebni za održavanje sistema.
Predlog ovih dokumenata već je podnet Vladi 2013. godine, ali su ministarstva ekonomije i finansija odbila radi socijalne zaštite, rekao je Pješčić, dodavši da se priprema novi predlog.
Prema dokumentima koje sprema Direkcija, cena vode u Srbiji razlikovala bi se do oko 20 odsto po regionima, u zavisnosti od toga koliko je složen sistem za dopremanje do domaćinstava, objasnio je on.
Predsednik Udruženja PKS za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo Predrag Bogdanović rekao je da preduzeća za snabdevanje vodom godišnje imaju gubitak od 16,5 miliona evra.
Kao značajne faktore nabrojao je nisku cenu, ali i nedovoljnu naplatu od 70 odsto fakturisane vode, što u kombinaciji sa evidentiranim gubicima od 37 odsto znači da samo 54 odsto fakturisane vode realno donosi prihod. U vodosnabdevanje se, kako je rekao, ulaže više desetina puta manje od potrebnih 70 evra po stanovniku godišnje.
U Srbiji, kako je naveo, ima 151 komunalno preduzeće koje se bavi snabdevanjem vodom, sedam regionalnih vodovoda, oko 5,4 miliona korisnika organizovanog snabdevanja vode i 37.000 kilometara vodovodne mreže, pri čemu je 82 odsto stanovništva pokriveno vodovodom i 52 odsto kanalizacijom.
Bogdanović je kao problem naveo 1.263 seoska vodovoda koja su, kako je rekao, "pod nekakvom ili nikakvom kontrolom".
Na problem seoskih vodovoda ukazala je i predstavnica Instituta za javno zdravlje Batut Tanja Knežević, koja je navela da je u 2013. pod kontrolom ove instuticije bilo 634 seoska vodovoda.
Nedostatak kontrole je posledica manjkavosti sistema, jer neki vodovodi nisu registrovani i nema ih u katastru, a Knežević je navela da to predstavlja "tempiranu bombu" kako u pogledu infekcija, tako i prisustva hemijskih supstanci čije unošenje ima kumulativni efekat.
Knežević je ukazala da azbestne cevi, o kojima se često govori kao o opasnosti za potrošače, ne predstavljaju problem jer je dokazano da azbest unet kroz vodu nije opasan za zdravlje, pa ni EU ni Svetska zdravstvena organizacija ne ograničavaju njegovo prisustvo u vodi, mada je reč o malim koncentracijama.
