Izvor: B92, 01.Dec.2011, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voće i povrće "slađe" kada uvozimo
Beograd -- Iako se tvrdi da je Srbija poljoprivredna zemlja i da su idealni uslovi za proizvodnju, svake godine na uvoz voća i povrća potrošimo na desetine miliona evra.
Pasulj i beli luk u Srbiju stižu iz Kine, Kazahstana, Kirgistana, Argentine, pa i Madagaskara. Kruške smo uvozili i iz Južne Koreje.
Vojislav Stanković, specijalni savetnik predsednika Privredne komore Srbije kaže da je tržište poljoprivrednih proizvoda liberalizovan i da su ovo posledice koje moramo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da osetimo.
"Od svežeg povrća najviše smo uvozili paradajz, lubenice, kupus, krastavac, papriku, crni luk i krompir” , kažu u Ministarstvu trgovine. Gotovo 60 odsto uvoznog paradajza stiglo je iz Makedonije, a ostatak uglavnom iz Turske. Lubenice su se najviše uvozile iz Makedonije, Albanije i Grčke, a kupus, krastavac i paprika iz Makedonije. Crni luk i krompir su najčešće stizali iz Holandije i Makedonije.
On je objasnio da je trgovačkim lancima daleko lakše da uvezu gotovu, kalibriranu, dorađenu i upakovanu robu, nego da je kupuju u rinfuzi i dorađuju u posebnim centrima.
Za razliku od povrća, koje smo ove godine nešto manje uvozili nego inače, voće beleži povećanje uvoza od 11 odsto u odnosu na isti period lane.
Jabuke smo uvozili, a na stablima u voćnjacima ostajale su neobrane, jer je cena bila tako niska, da se berba nije isplatila.
Jabuke su najčešće dolazile iz Makedonije (62 odsto ukupnog uvoza), Bosne i Hercegovine i Italije. Grožđe se najviše uvozilo iz Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a jagode iz Turske i Grčke.
Proizvodnja pasulja je komplikovana, a daje mali prinos, od oko dve tone po hektaru, i samim tim nije tako isplativ kao ratarske kulture.
U njegovoj proizvodnji siromašnije zemlje imaju prednost, pošto im je radna snaga jeftinija. Ovog leta imali smo situaciju da je domaći paradajz otkupljivan za samo tri dinara, a istovremeno trgovci su ga nabavljali iz inostranstva.
