Izvor: B92, 23.Jun.2011, 05:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast se rešila krize, nas još muči
Beograd -- Za tridesetdvogodišnjeg Bogdana, inženjera informatike iz Niša, znak da smo izašli iz krize biće kad mu kum ponovo nađe posao.
"Kao i kada budem mogao da tužim šefa što mi je mrtav ladan oduzeo šest dana godišnjeg odmora, jer zna da je situacija u privredi alarmantna i da se neću žaliti, jer drugi posao ne mogu da nađem", kaže naš sagovornik.
Ne krije da svaki put kad u novinama pročita da je neki državni zvaničnik ispratio recesiju uputi sijaset >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neprijatnih izraza na njegov račun. „Više od krize mi smeta to što nas kolektivno prave budalama”, kaže on.
Njegova vršnjakinja iz Beograda, koja je po zanimanju vaspitačica, kaže da će iz svog novčanika krizu proterati tek onog trenutka kad bude prestala da se švercuje u gradskom prevozu i kad račune ponovo počne da plaća do 20-og u mesecu.
"Skoro svaki put kad krenem da bacim smeće, neko prevrće po đubretu. U kraju sam videla grafit na kome piše: 'i kontejneri su prazni'”, kaže ona.
Za Bojanu Tošić, koja se bavi odnosima sa javnošću u agenciji Hedlajn, znak da je kriza prošla biće kad mladi ljudi posle završenog fakulteta budu mogli da dobiju šansu za praksu, kako bi stekli iskustvo, zahvaljujući kome bi mogli da se zaposle, a na radnom mestu ostvare benefite koji bi dokazali da se i kod nas obrazovanje isplati.
Pedesetogodišnjoj Snežani M. iz beogradskog naselja Mirijevo tvrdnja vlasti da je kriza iza nas jedino je razlog za nerviranje. Kaže da je situacija u kojoj se nalaze ona i njena porodica slična onoj iz 1993. godine.
"Rata za stambeni kredit nam je pre krize iznosila 450 evra, a sada se popela na čak 750. I najgore je što, zbog toga što je zajam u švajcarcima, rata i dalje raste. Razmišljamo i da raskinemo ugovor sa bankom i ponovo budemo podstanari. Povrh svega, pre mesec dana sam dala otkaz, jer četiri meseca nisam primila platu. Besna sam kada čujem da neko kaže da smo izašli iz krize", požalila se Snežana.
Političari raskinuli sa realnošću
Sa druge strane, ekonomista Goran Nikolić smatra da takav očajnički pristup životu nije dobar i da sada oni koji čak i bolje žive ne mogu to da priznaju.
"Sa druge strane oni kojima je najlošije su, s pravom najglasniji. Istina je da ima puno očajnika, jer je mnogo ljudi izgubilo posao. Nezaposlenost je sada veća nego pre krize. Ali, ponekad zaista treba pogledati brojke. Prosečna plata u periodu april-januar, poređeno sa istim mesecima prošle godine je realno 2,2 odsto veća. Iako je rast skroman, to je ipak neko poboljšanje", smatra Nikolić.
Kao novopečenom ocu, izdaci su mu se povećali, ali su mu i prihodi veći za 5,5 odsto. Ne stidi se da kaže da živi bolje nego lane, jer kako kaže veruje da u ekonomiji psihologija često može da odigra presudnu ulogu. "Onaj ko stalno priča da mu je loše na kraju će u to stvarno i da poveruje", smatra Nikolić.
Međutim, njegov kolega Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, ne misli tako. Za njega su izjave da smo krizu dočekali na nogama, provokacija državnih zvaničnika. Na pitanje kako se oseća kad na televiziji čuje da je krizi došao kraj, Stevanović kao iz topa ljutito odgovara - "Kao magarac".
Ipak, veruje da ovdašnji političari ne zabadaju namerno stanovništvu prst u oči. „Čini mi se da to rade nesvesno, jer su solidno raskinuli sa realnošću”, objašnjava. Ne krije ni da solidno zarađuje, ali da ne može njemu da bude dobro ako je svima oko njega loše. "Smatraću da je krizi došao kraj kad budem manje finansijski pomagao druge: prijatelje, rodbinu i komšije", kaže Stevanović.
Sve poskupelo. I poskupljuje
Iz ugla prosečnog potrošača, kriza još nije prošla, jer zarada ne pokriva troškove potrošačke korpe, smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
"Prosečna plata je manja od 40.000 dinara, a korpa vredi više od 55.000 dinara. Kada zarada bude bila dovoljna za ovu životnu statistiku, ali i za troškove obrazovanja i za kulturu, tada ćemo moći da kažemo da je iz ugla prosečnog građanina kriza prošla", kaže on.
To što statistika ne evidentira drastično uvećanje maloprodajnih cena, našeg sagovornika ne čudi.
"Prema našim podacima, maloprodajne cene su, u proseku, barem 60 odsto veće nego pre krize. A zvanična statistika to ne uviđa, jer prati cene preko 500 artikala, pa čak i guma i eksera, pa mirovanje cena neprehrambenih proizvoda umanjuje poskupljenja hrane", kaže Papović.
On navodi da "ukoliko bismo poredili cene dvadesetak osnovnih namirnica, koje svi moramo da kupujemo, rezultati bi bili poražavajući, jer je samo poslednji talas poskupljenja doveo do uvećanja cena dvadesetak osnovnih životnih namernica za više od 25 odsto".
Najavljena poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda, dodaje on, takođe ukazuje da smo daleko od kraja krize.
.jpg)
