Izvor: S media, 07.Jul.2009, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast i biznis protiv Jelašića
Vlada Srbije i privrednici kritikuju guvernera Radovana Jelašića zbog izdavanja povoljnih obveznica NBS, zbog kojih su poslovne banke gotovo prestale da daju kredite domaćim preduzećima.
Vlada Srbije ima velike zamerke na rad guvernera NBS Radovana Jelašića. Premijer Cvetković i ministri iz ekonomskog dela Vlade u nezvaničnim razgovorima tvrde da zbog Jelašićevih poteza ne mogu da sprovede mere za ublažavanje posledica ekonomske krize!
Konkretno, Jelašiću >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << iz Vlade najviše zameraju to što NBS na tržište kapitala plasira kratkoročne obveznice po vrlo povoljnoj kamati od oko 13 odsto. Zbog toga se, kako tvrde, bankarima više isplati da kupuju obveznice nego da kreditiraju preduzeća. A bez povoljnih kredita nema ni oporavka privrede
U Vladi objašnjavaju da je NBS zapravo postala konkurencija domaćim firmama.
- NBS emituje kratkoročne obveznice sa kamatom od 13 odsto, koliko i iznosi referentna kamatna stopa. Poslovnim bankama u Srbiji sada se bukvalno ne isplati da ulažu novac u kreditiranje privrede. Oni ovako kupe obveznice i bez ikakvog rizika zarade velike pare, a privreda ostaje bez potrenovca. To ozbiljno ugrožava sprovođenje Vladinih mera u vreme ekonomske krize... - rečeno je Prešu u Vladi Srbije.
Jelašić: Država kriva
Zbog ovog poteza NBS i srpski privrednici kritikuju Jelašića. Toplica Spasojević, predsednik „ITM grupe" i član kluba „Privrednik", u kome su najveći srpski biznismeni, kaže za P r e s s da bi NBS više trebalo da se bavi regulisanjem odnosa privrede i banaka, a ne da se ponaša kao profitna institucija.
- Znate, NBS se nameće kao zaštitnik građana, ali bi morala da bude i zaštitnik privrede kako bi srpska ekonomija krenula u oporavak. Ukoliko ostane ovako, imaćemo samo jake banke i NBS, ali slabu privredu - smatra Spasojević.
S druge strane, Radovan Jelašić kaže za P r e s s da treba pitati banke zašto ulažu novac u hartije od vrednosti, a ne u kreditiranje.
- Pretpostavljam da banke kupuju ove obveznice jer su na oprezu zbog uvećanog rizika ulaganja u privredu u uslovima povećane nelikvidnosti i nesigurnosti. Vidim da bi Srbija po mnogima trebalo da funkcioniše po principu antibankarstva: da kamate na štednju budu 15 odsto, da se krediti dele sa kamatom od maksimum 10 odsto, a da razliku plaćaju poreski obveznici - kaže Jelašić.
Kada je reč o visini referentne kamatne stope, Jelašić dodaje da bi ona, umesto sadašnjih 13 procenata, bila 11 odsto da cene koje kontroliše država nisu eksplodirale. On dodaje da su cene koje kontroliše država povećane za 13,1 odsto, što je uzrok rekordne inflacije.
- Država i lokalne samouprave, koje su u prvoj polovini godine ispunile godišnji plan povećanja cena, nemaju pravo da kritikuju NBS zbog visine kamatne stopa i što zbog toga privreda ima skuplji novac. Pa, zbog njihovog ponašanja mi imamo najvišu inflaciju u regionu - kaže Jelašić.
Nikolić: Ne može preko noći
Saradnik Privredne komore Srbije, ekonomista Goran Nikolić, kaže da su tačne kritike privrednika i Vlade da banke radije ulažu u obveznice NBS zbog povoljne kamate nego u kreditiranje privrede.
- NBS može da smanji kamate, ali ne preko noći. Kamate koje banke daju preduzećima između 20 i 25 odsto. Ukoliko se referentna kamatna stopa naglo smanji, to bi izazvalo inflatorni šok. Svi bi povukli hartije, što bi izazvalo poplavu dinara, a onda bi skočila i tražnja za evrom. Kamata treba da pada lagano, uporedo sa padom inflacije - smatra Goran Nikolić.
Cvjetičanin: NBS - komercijalna banka
Ekonomista Danijel Cvjetićanin kaže za Preš da je pitanje kamata na hartije od vrednosti usko stručno ekonomsko pitanje i da kamata Narodne banke zavisi od njihove politike priliva sredstava i obrta. On smatra da se u ovom slučaju Narodna banka ponaša kao komercijalna, ali ne u potpunosti.
- Narodna banka s druge strane rasipa novac na hartije od vrednosti vredne 300 miliona evra, sa kojima pokušavaju da uvedu makroekomsku stabilnost. Taj novac komercijalna banka ne bi trošila. A, ne bi ni Narodna banka kada bi radila svojim novcem, a ne novcem poreskih obveznika - kaže Cvjetićanin.
.jpg)
