Izvor: Blic, 08.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasnici velike imovine, a žive kao podstanari
Industrija motora „Rakovica" je u fazi čekanja kupca. Rok za otkup tenderske dokumentacije ističe za dva dana, a onda do 29. septembra teče rok potencijalnim kupcima da dostave ponude. To što ova fabrika ima vlasnika - naslednike porodice Jokić kojoj je oduzeta 1946. u „ime naroda", ne menja na stvari - kažu u Agenciji za privatizaciju. Oni prodaju kapital preduzeća IMR, vlasnički udeo od 70 procenata, a to što je to preduzeće nastalo na otetoj imovini, nije njihov resor.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Njihovo je, kažu, da u tenderskoj dokumentaciji za sva preduzeća sa poreklom „otetog" to navedu, a čime je potencijalni kupac upoznat da zakona o restituciji Srbija ni šest godina po ulasku tranzicije nema, odnosno da će znati da li je to što je kupio zbilja i kupio tek kada taj zakon bude donet.
Ministar finansija Mirko Cvetković je prigodom predstavljanja rezultata u prvih 100 dana objavio da na radnoj verziji zakona uveliko rade, da će vrlo brzo izaći sa tom prvom radnom verzijom, te da se ona neće značajnije razlikovati od predloga koji je pripremila prethodna vlada. Predlog prethodne vlade, da podsetimo, podrazumevao je da povraćaj ide dominantno u naturalnom obliku, odnosno da se novčana naknada ostavi samo za slučajeve gde povraćaj nekretnina nije moguće uraditi: stanovi i zemljište koje je u statusu javnih površina, odnosno na kojem su putevi, pruga, parkovi...
Do sada, za ovih šest godina prelaska Srbije iz socijalizma u kapitalizam, svako četvrto prodato društveno preduzeće je vuklo poreklo iz faze kada je Srbija iz kapitalizma išla u socijalizam.
A, u toj fazi kada je Srbija imala kapitalizam, pre nego što je prešla na „opštenarodno vrednovanje imovine" - u Rakovici na placu od oko 10.000 kvadrata bila je fabrika obuće „Boston". Ta fabrika bila je ustrojena po svim uzusima kapitalizma i ovog veka. Bila je akcionarsko društvo, sa udelom od oko 80 procenata Radomira Jokića, industrijalca sa diplomom ekonomije Bečkog univerziteta. Fabrika „Boston" je radila toliko dobro, imala takvu tehnologiju, da je među prvima 1946. nacionalizovana i to tako što je lično Josip Broz Tito potpisao dokument o proglašenju imovinom Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a sa tim je išlo i novo ime fabrike „Proleter". Ime IMR je došlo u sledećoj fazi, kada je in bila industrijalizacija oličena u podizanju metalskog kompleksa, i stvaranja od Rakovice dike radničke klase.
Nacionalizacija je išla tako što su Jokići proglašeni državnim neprijateljima. Ogrešenje je bilo što je fabrika radila i tokom rata, a kazne su razrezane na tačno 13 meseci, mesec dana duže nego što je bila granica kada to ogrešenje podrazumeva oduzimanje imovine.
Ivanka Alander, unuka Radomira Jokića i njegov jedini naslednik, kaže da je od te otimačine kroz koju je prošla porodica njene majke, još više boli ovo što se sada radi sa vraćanjem u privatni status onog što je njihovo.
- Poslala sam dopis Ministarstvu finansija tražeći da se do donošenja zakona o restituciji iz prodaje izuzme imovina moje porodice. Znate kako su mi odgovorili? Napisali su mi da mi se zahvaljuju na primedbama koje sam dala na nacrt zakona. Šta je to do izrugivanje - pita se Ivanka Alender. Obraćala se Ivanka Alander i sudu, sa istim zahtevom stavljanja privremene mere na prodaju i imovine i Rakovici i ostalih objekata njenih predaka Jokića, ali je svugde dobijala sličan odgovor: „Nema za to što traži zakonsko osnova."
Uz fabriku u Rakovici Jokići su imali polja na Petlovom brdu, pa zgrade u Pop Lukinoj ulici (centar Beograda), pa 34 ara na potezu Vukov spomenik - Đeram, pa onda hektari vinograda na Oplencu.
Kako to život obično napravi, pored svog tog imetka svojih predaka, rada svojih roditelja i tekovina svog rada Ivanka Alander u svojoj 63. godini živi kao čisti proleter. Ima penziju koju je stekla radeći na Aerodromu Beograd, a stambeni status joj je podstanarski.
Samo obećanje
- Kada je donošen Zakon o evidentiranju oduzete imovine, juna 2005., bilo je rečeno da će to biti granična crta, da će iz privatizacije biti izuzeti svi slučajevi gde su se vlasnici prijavili. I neki sudovi su, upravo, držeći se odredaba tog zakona, donosili privremene mere. Nedavni primer je hotel „Prag", ali bez učinka. Agencija je obavila prodaje - navodi Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.
