Izvor: B92, 18.Sep.2012, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlahović:Vladine mere nisu dovoljne
Beograd -- Predsednik Saveza ekonomista Aleksandar Vlahović kaže da mere koje je Vlada predvidela rebalansom nisu dovoljne za sređivanje stanja u javnim finansijama.
"Vlada je opravdano predložila set zakona koji se odnose na oblast javnih prihoda u nameri da poveća budžetske prihode. Dobro je što je predloženo povećanje PDV-a, ali nije jasno zašto nije predloženo oštrije oporezivanje imovine koja se ne koristi ili progresivnije oporezivanje godišnjeg prihoda", kazao je Vlahović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
On je ocenio da su mere kratkoročne fiskalne konsolidacije koje je Vlada namerava da sprovede zadovoljavajuće jer su plate i penzije praktično zamrznute zbog niže stope indeksacije u odnosu na očekivanu inflaciju, "što je vrlo hrabar potez".
"Prava ocena mera fiskalne konsolidacije moći će da se da na osnovu budžeta za 2013. godinu. Pohvalno je što je uvažena preporuka Fiskalnog saveta da se prihodi i rashodi projektuju tako da postoje šanse da se deficit dogodine smanji na četiri, a možda i na 3,5 odsto BDP", rekao je Vlahović.
Potrebno je, kako je dodao, efikasnija i transparentnija realizacija predvidjenih javnih investicija sa istim ciljem - podizanje privredne aktivnosti.
"Pored toga, treba razmisliti da li je moguće osmisliti model stimulisanja nivoa kreditne aktivnosti banaka prema privredi kroz delimično preuzimanje rizika konkretnih projekata, bez ugrožavanja osnovne koncepcije i cilja monetarne politike", rekao je Vlahović i ukazao da će sve mere Vlade biti kratkog daha ukoliko se pod hitno ne pristupi temeljnoj reformi javnog sektora koja je "osnovni dugoročne fiskalne ravnoteže".
On je ocenio da je poželjna i opravdana eliminacija nepotrebnih parafiskalnih nameta, administrativnih prepreka, ali da to nije dovoljno da bi se Srbija značajno popravila na lestvici konkurentnosti.
"Bez restrukturiranja javnih preduzeća koja i dalje čine 40 odsto srpske privrede, a koja su uglavnom neprofitabilna i uzrok, ne i jedini, uvećanja unutrašnjeg duga, zatim bez reforme penzionog osiguranja i odvajanje PIO fonda od budžeta, zatim reforme u sektoru zdravstva, obrazovanja, teško ćemo ostvariti fiskalnu održivu ravnotežu na dugi rok, a time i stvoriti konkurentan makro ambijent", kazao je Vlahović.
On je najavio da će sutra u Beogradu početi dvodnevni Menadžment forum jugoistočne Evrope, koji organizuje Savez ekonomista, gde će biti razmatrani problemi privreda u regionu i mogućnosti uključivanja u zajedničke projekte.
"Zajednički problem privreda u regionu je pad ukupne ekonomske aktivnosti i zaposlenosti, finansijska nestabilnost i fiskalna neravnoteža koja se ogleda u rastućem budžetskom deficitu. Zemlje regiona pojedinačno se razlikuju po dostignutom stepenu reforme javnog sektora, ali svi zajedno prolazimo kroz period ekonomske krize sa još uvek nesagledivim krajem i sa sličnim dilemama oko koncipiranja ekonomske politike', rekao je Vlahović.
Kako je istakao, ne postoji univerzalni "recept" za rešavanje problema privreda u regionu jer, na primer, stimulisanje potrošnje bi, verovatno, dalo pozitivni efekat u Sloveniji, dok bi za Srbiju, osim u delu javnih investicija, takav lek bio kontraproduktivan i to, pre svega, zbog nereformisanog javnog sektora.
Vlahović je upozorio da još postoje izražene političke prepreke za bolju saradnju privrednika u regionu.
"Srbija je pre desetak godina uspela da pobedi predrasude i da otvori svoje granice za investitore iz regiona, o čemu svedoče i podaci o nivou investicija u proteklom periodu. Istina, startne pozicije zemalja u regionu nisu bile, niti su danas iste, ali neretko je ekonomski nacionalizam sputavao brži protok robe i kapitala", rekao je Vlahović.
To, kako je naglasio, ne važi samo za odnos Srbije sa drugim zemljama, već i za medjusobni odnos drugih zemalja u regionu, o čemu svedoči i primer hrvatske kompanije "Agrokor" koja je više puta neuspešno pokušavala da preuzme slovenački Merkator, ali i pored ponudjene povoljne cene ta transakcija se nije desila.
"Do sada je, sem retkih pozitivnih primera, izostajala inicijativa za strateško udruženje investitora iz regiona. Smatram da je to put za podizanje opšte i pojedinačne konkurentnosti, jer svi zajedno moramo pobedjivati u daleko oštrijoj konkurenciji kakva postoji na evropskom i svetskom tržištu", predložio je Vlahović.
Privrednici, po njegovim rečima, moraju jasno da ukažu na prepreke koje ih sputavaju u postizanju efikasne regionalne saradnje, makar to bile i političke.
"Očekujem da je svest o zajedničkoj saradnji dodatno sazrela sa produbljivanjem svetske ekonomske krize. Zato je Menadžment forum jugoistočne Evrope, kao skup visokih državnih zvaničnika, uticajnih privrednika, medjunarodnih stručnjaka, profesora, direktora najvećih javno-komunalnih preduzeća, bankara i ekonomskih analitičara veoma važan, jer ima za cilj da pokrene otvoreni dijalog radi pronalaženja rešenja za probleme post-tranzicionog perioda", kazao je Vlahović.
