Izvor: B92, 25.Apr.2014, 14:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlahović: Budžet je goruće pitanje

Beograd -- Rastući budžetski deficit uzrokuje čitav niz problema i nova Vlada hitnom kratkoročnom fiskalnom konsolidacijom mora da stvori uslove za reformu javnog sektora.

To je izjavio predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović, uoči formiranja kabineta Aleksandra Vučića, ističući da je izvoz jedina svetla tačka srpske privrede.

Prema njegovim rečima, stanje u republičkom budžetu, odnosno u javnim finansijama, nije dobro i zahteva hitne intervencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a kao prvu, ključnu stvar, koju nova Vlada mora da sprovede jeste "smirivanje temperature u budžetu".

Govoreći o aktuelnoj situaciji, on je istakao da je makroekonomska stabilnost u Srbiji očuvana, pre svega, merama monetarne politike, ali da agresivno zaduživanje države na domaćem tržištu dovodi do "crowding out" efekta istiskivanja likvidnosti iz finansijskog sektora. "Na taj način država konkuriše privredi upravo za tu likvidnost, što dodatno ugrožava sveukupnu privrednu aktivnost, tako da se nalazimo u stanju stagnacije. O tome govore podaci o prometu u trgovini na malo, o sveukupnom nivou potrošnje...", ukazao je Vlahović i zaključio da u ovom trenutku jedino što dobro funkcioniše jeste deo privrede koji je izvozno orijentisan.

"Nova Vlada mora da obuzda budžetski deficit hitnom fiskalnom konsolidacijom i dobro je da je najavljeno smanjenje plata u javnom sektoru za odredjeni procenat, jer će to doprineti uštedama", smatra Vlahović.

On je ipak dodao da te uštede moraju da budu ostvarene i u javnim preduzećima.

"Ne može se desiti da javna preduzeća zasnivaju svoje poslovanje na budžetskim subvencijama nego suprotno, moraju da prave profit i doprinose budžetu. Dakle hitna kratkoročna fiskalna konsolidacija je pretpostavka za realizaciju strukturnih reformi i ubeđen sam da će se time Vlada najpre baviti", ocenjuje Vlahović.

On je dodao da su strukturne reforme i reforme javnog sektora u Srbiji zaustavljene 2004. i da je od tada malo učinjeno na departizaciji i profesionalizaciji javnih preduzeća, kao i njihovoj delimičnoj privatizaciji, ukazavši da je sada situacija da javna preduzeća, zajedno sa državnim bankama, svake godine "odnesu" oko 800 miliona evra.

Drugi blok reformi, kako kaže, odnosi se na reformu sistema penzionog osiguranja.

"Potrebno je u kratkom periodu smanjiti pritisak koji postoji na budžet od strane penzionog fonda. Trećina budžetskih prihoda u ovom trenutku se transferiše ka penzionom fondu kako bi se penzije isplaćivale na vreme i u onom definisanom iznosu", rekao je Vlahović.

Prema njegovim rečima, tokom prethodne dve godine Vlada Srbije je indeksacionim mehanizmima značajno doprinela da penzije rastu sporije od plata i sporije od rasta cena, ali da to nije dovoljno.

"Potrebno je produžiti potrebne godine za penzionisanje, odnosno godine radnog staža i kod žena i kod muškaraca, destimulisati prevremeno penzionisanje, stimulisati dodatni rad za one koji hoće da rade nakon ispunjenja svih uslova i naravno uraditi neophodne stimulacije dopunskog penzionog osiguranja", smatra Vlahović.

Kako kaže, treća grupa reformi odnosi se na reformu radnog zakonodavstva, odnosno da je potrebno radno zakonodavstvo koje će omogućiti fleksibilnije tržište rada, lakše zapošljavanje i koje će na taj način upravo omogućiti zapošljavanje mladih ljudi.

Četvrta grupa odnosi se na unapređenje privrednog ambijenta koji bi unapredio preduzetništvo i razvoj malih i srednjih preduzeća, ali isto tako i omogučhio uslove za direktne strane investicije "na kojima želimo da baziramo budući rast i razvoj".

"Danas nam je državna administracija spora, neefikasna, preglomazna, zakoni su nedorečeni, čitav niz uredbi zakona moraju da budu eliminisani, a neki ključni zakoni moraju da budu doneti u kratkom vremenskom periodu", podseća Vlahović.

Nastavak na B92...