Izvor: S media, 06.Feb.2011, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladine „dileme“ upropastiće privredu
Vlada Srbije najavljivala je brojne poreze zbog kojih su se građani s pravom pobunili, pa je onda odustala. Najavljuje i štednju, ali toliko troši da se sindikati, opet s pravom bune, i traže i oni više.
A zemlja grca u dugovima, investitori čekaju stabilniju poslovnu klimu, dok stručnjaci upozoravaju da su potezi ministara nepromišljeni i ishitreni i da je zajednička strategija više nego potrebna. U suprotnom će privreda koja planira poslovanje u zavisnosti od >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << vladinih odluka, izgubiti orijentir, a može se očekivati i finansijski kolaps.
Ponesena punjenjem budžetske rupe, Vlada očigledno ne zna gde udara. Ministarka finansija Diana Dragutinović prvo je poručila da prosvetari ne treba da očekuju veći budžet, a posle sedam dana štrajka je ipak popustila. Dilema postoji i kod Zakona o povećanju PDV-a koji verovatno neće biti sproveden ove godine. Prvo je najavljeno, a onda se i odustalo od višeg PDV-a na računare i hotelske usluge.
Ministarstvo finansija je prihvatilo predlog ministra ekonomije Mlađana Dinkića da se budžet Ministarstva ekonomije u 2011. godini smanji za oko 300 miliona dinara, koliko bi se dobilo povećanjem PDV-a za hotelijere, a najavljeno povećanje poreza sa osam na 18 odsto za južno voće, još uvek je u vazduhu.
Država je odustala i od poreza na luksuz na kombije. Ministarka finansija prvo je najavila povećanje poreza na teretna vozila, a posle protesta prevoznika, ipak, odlučila da se kombi ne oporezuje kao luksuzno vozilo. Ne zna se (u stvari čeka se odluka iz Brisela) ni kakva će biti politika akciza goriva i da li će nove cene goriva puniti ili prazniti budžet. Okleva se i sa odlukom o ceni gasa, a direktor “Srbijagasa” uporno traži poskupljenje. A sve su to pare koje su Vlada i javna preduzeća planirala u kasi, kako za njeno punjenje, tako i za vraćanje dugova.
Za ovakvo ponašanje Vlade ekonomista Miladin Kovačević nalazi dva razloga.
- U Vladi nema šireg političkog konsenzusa oko važnih reformskih pitanja. Takođe, nemamo ni strategiju celovitih reformi na mnogim poljima, od javnog sektora, preko poreske reforme, reforme socijalnih fondova, a sve je to više nego potrebno - kaže Kovačević. Praktično, nema sistemskog mislioca, odluke se donose nepromišljeno, potezi ministara su izolovani...
Ako i u ovoj, predizbornoj godini, izostanu strategija i politički dogovor oko ključnih pitanja, stručnjaci najavljuju najblaže rečeno katastrofu.
- Ocena je da ćemo narednih godina, otprilike do 2014, imati finansijski kolaps, odnosno destabilizaciju spoljnog duga - kaže za “Blic” ekonomista koji nije želeo da mu pominjemo ime.
Profesor ekonomije Ljubomir Madžar kaže da Vlada svojim “petljanjem ne uspeva da postigne ni skromne ciljeve”. To ga, međutim, i ne čudi s obzirom na to, kako tvrdi, da je Vlada široko koaliciona u kojoj većina nikako ne može da se usaglasi.
Vlada predlaže nova zaduživanja
- Konstantnim menjanjem odluka država dezorijentiše privredu. Privrednici ne posluju tako što svaki dan prave strategiju, već što je planiraju unapred, i to na osnovu ponašanja države u predvidivim okvirima. Ukoliko, međutim, država preinačuje odluke, vrlo je verovatno da veliki broj privrednika zažali zbog prethodnih poteza ili da se uzdržavaju od novih odluka - kaže Madžar. Naš sagovornik dodaje da su hotelijeri sa najavom o povećanju poreza na hotelske usluge verovatno kalkulisali sa novim cenama i pitanjem kako će popuniti kapacitete. Neki su možda počeli da razmišljaju i o seči troškova, a onda je Vlada tek tako od izmena poreza odustala.
Radoslav Veselinović, vlasnik “Galeb grupe”, radi u biznisu duže od 40 godina, ali kaže da ne pamti veću nesigurnost u privredi. Političko-ekonomsku nestabilnost ocenjuje kao nešto što mu najmanje treba.
- Više nema odlučnosti kao ranije. Ne ide se u rizične poslove i svakom poslu pristupamo sa mnogo više opreza. Svu tu rezervisanost ugrađujemo u cene i posao lagano staje. Ništa nije lakše ni tamo gde posla ima - kaže Veselinović za “Blic”.
