Izvor: Blic, 16.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Drugi izvod
Pozitivni znaci koji se sada naziru u podacima o privrednom kretanju su praktično svi u vidu drugog izvoda neke od funkcija koje se posmatraju. Što će reći da se usporava pad, tako da je drugi izvod pozitivan. Recimo, industrijska proizvodnja pada sporije nego što je to bio slučaj ranije. Isto je, čini se, slučaj i sa spoljnom trgovinom, a iznose se i podaci o sporijem padu zaposlenosti. Još uvek je reč o padu, u većini slučajeva veoma brzom padu, ali se brzina pada, ponegde, usporava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Da li to znači do je dodirnuto dno? Ovde počinju rasprave. Jer nije rečeno da pad ne može ponovo da se ubrza. Neki ekonomisti, koji komentarišu privredna kretanja u Americi i u Evropi, ukazuju na činjenicu da je došlo do značajnog smanjenja zaliha, tako da preduzetnici moraju da povećavaju proizvodnju, ako ni za šta drugo, a onda da obnove zalihe. Ukoliko je o tome reč, nije nemoguće da se ponovo ubrza pad, dakle da drugi izvod postane negativan, jer će se prodavati ponovo nagomilane zalihe. Moglo bi, dakle, da bude da se dodirnulo dno, ali lokalno ili trenutno, a ne i ono najniže od koga postoji samo put naviše.
U ovom času sve više ili manje zvanične prognoze, recimo one Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropske komisije, polaze od pretpostavke da će se nastaviti usporavanje pada privredne aktivnosti i da će konačno doći i do rasta - ili kasnije ove godine ili početkom sledeće. Kako će, opet, izgledati taj rast, to je već teško reći. Uglavnom se ne očekuje neki eksplozivan rast. Razlog je u tome što se veruje da će proces oporavka bankarskog i uopšte finansijskog sistema biti veoma spor. Iskustvo uči da je oporavak posle finansijskih kriza sporiji nego posle, recimo, krize kursa ili krize u nekom sektoru privrede. Ovo zato što ove druge krize teže da koriguju relativne cene, recimo u uvozu i u izvozu, tako da poboljšavaju privrednu efikasnost, dok finansijske krize teže da podižu realnu kamatnu stopu, što utiče negativno na ulaganja, ali i na potrošnju, a to otežava privredni oporavak. Tako da je oporavak spor, što će reći da se relativno brzo usporava.
Ovo posebno ukoliko se ostvari pretpostavka, koju sada dele praktično svi, da ne bi trebalo očekivati da će novca i kredita, ulaganja dakle, biti kao pre. Takođe, neki predviđaju da se ne može očekivati oporavak svetske trgovine, pa ni trgovine unutar evropskog tržišta ili čak i regionalnih, recimo balkanskog tržišta. Što znači da će mnogo više nego ranije biti potrebno sprovesti strukturne reforme kako bi se povećala konkurentnost, ali i povećati kvalitet i asortiman domaće proizvodnje. A to nije moguće sprovesti preko noći, što znači da bi trebalo očekivati da će još duže vreme privreda usporavati pad, a tek kasnije početi da ubrzava rast, ako naravno ne uđe u stagnaciju.
