Izvor: B92, 25.Okt.2010, 11:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladi treba kontrola MMF i u 2011.

Beograd -- Srbija bi trebalo da ostane pod nadzorom MMF i po isteku aranžmana u aprilu 2011. godine, da vlada u predizbornoj godini ne bi previše trošila, kažu ekonomisti.

"Aranžman sa Fondom ističe u aprilu iduće godine, a do tada će biti održana još jedna - sedma revizija. O potrebi produžetka aranžmana odlučivaće Vlada", potvrdio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik.

Za nastavak kreditnog programa ne postoje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ni formalni rokovi, niti zahtevi, a kako saznajemo u vrhu vlasti, u Vladi se još uvek nije razgovaralo o nastavku saradnje sa ovom međunarodnom institucijom.

U Ministarstvu ekonomije kažu da bi nastavak aranžmana bio dobar signal za strane investitore, ali da će o tome najverovatnije odlučiti nova vlada. "Sudeći po trenutnim ekonomskim pokazateljima, iduće godine ne bi trebalo da se dodatno zadužujemo kod MMF. Dobre odnose, međutim, treba zadržati”, kažu u ministarstvu.

Kamata 1,37 %

Po oktobarskim kamatama na svetskom tržištu Srbiju ovaj zajam godišnje košta 1,37 odsto. Kamata može da bude veća, i to za dva odsto, pod uslovom da povučemo sredstva iznad određene kvote, što još uvek nije slučaj. Kamata za državu kod banaka istovremeno je u proseku i do 5,5 odsto godišnje.

Ekonomisti, međutim, smatraju da MMF treba da ostane, i to prvenstveno kao kontrolor Vlade, koji bi obuzdavao trošenje oskudnih budžetskih sredstava.

"Srbiji stroga disciplina treba još bar pet godina. Aranžman sa MMF gvozdena je zavesa koja ne odgovara Vladi, ali će građanima na srednji rok sigurno doneti dobro. MMF je potreban jer ćemo imati visok deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni narednih pet do šest godina, čak i ako se okrenemo jačanju industrije”, kaže Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Takođe, globalna kriza je smanjila raspoloživa sredstva na finansijskim tržištima, pa ne možemo da očekujemo značajan priliv kredita. A koliki će biti priliv investicija, zavisi od oporavka na globalnom tržištu, navodi on i dodaje da je ovo lično mišljenje nevezano za njegovu funkciju predsednika Saveta guvernera.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, smatra da bi funkcionisanje po novom modelu razvoja, posebno u pogledu smanjenja ukupne javne potrošnje, mogao da bude razlog da iduće godine nastavimo bez MMF.

"Ali ako Vlada bude trošila više nego što zarađuje, što može da se dogodi zbog dolaska izbora, ostanak MMF-a i te kako može da bude koristan. Jeste da postoje tela koja kontrolišu javni sektor, i to stručna, ali ona zapravo pomažu Vladi”, kaže Savić.

U Narodnoj banci Srbije kažu da će Srbija sarađivati sa MMF čak i da ne produžimo aranžman.

"MMF će pratiti rezultate dogovorenog programa, odnosno ekonomskih kretanja. Provera će biti dva puta godišnje. Biće nastavljene i godišnje konsultacije na osnovu kojih će oceniti privrednu situaciju u zemlji i adekvatnost mera ekonomske politike”, ističu u centralnoj banci.

Glavne teme razgovora predstavnika Vlade Srbije i MMF-a biće rebalans budžeta Srbije za ovu godinu i fiskalni okvir za 2011. Međutim, deo pregovora biće posvećen i problemu "začaranog kruga dugova i nelikvidnosti”, a biće razmotrena i nova makroekonomska kretanja.

Pregovori sa Fondom vodiće se u socijalno vrlo osetljivom periodu za Srbiju. Vlada je, pod pritiskom sindikata, iz skupštinske procedure povukla izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, o čemu je s Fondom dugo pregovarano, policajci razgovaraju o većim platama od naredne godine, javnost je već okupirana vestima o načinu trošenja novca od prodaje "Telekoma”.

S druge strane, Vlada još nije predstavila dugo očekivanu strategiju čiji bi cilj trebalo da bude promena modela ekonomskog rasta, a i najavljivana bitka za "deevroizaciju” se više svodi na pojedinačne akcije nego na ozbiljniji zaokret države u dizanju ugleda domaće valute.

MMF insistira na penzijskom zakonu?

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikole Fabrisa, MMF će na povlačenje zakona o penzijama iz skupštinske procedure reagovati insistiranjem na realizaciji dogovorenih proporcija, odnosno na tome da se udeo penzija u bruto domaćem proizvodu Srbije smanji sa 13 odsto, koliko je iznosio na početku aranžmana, na 10 procenata, koliko je krajnji cilj. „Bez postizanja dogovora o ovim pitanjima neće biti moguće da se zaokruži aranžman sa MMF-om", upozorava Fabris.

Čak u vreme kada iz NBS najavljuju da će oni koji budu štedeli u dinarima u nedelji štednje imati prednost i veću korist od građana koji depozite čuvaju u devizama, na skupštinskom dnevnom redu nalazi se predlog Vlade za novo zaduživanje države. On podrazumeva pozajmicu od 250 miliona evra, sa deviznom klauzulom i komercijalno utvrđenom kamatom.

"Nesporno je da je neophodan ozbiljan politički dogovor kako bi se sve veći apetiti državnih institucija doveli na optimalan nivo. Mada je nelikvidnost srpske privrede, koja bi uskoro mogla da se prelije i na bankarski sektor, bila tema razgovora prilikom svakog dolaska misije u Srbiju, ovog puta će taj problem biti posebno obrađen”, kažu U ministarstvu finansija.

"Broj nenaplativih zajmova će, prema mišljenju Fonda, nastaviti da raste, naročito u korporativnom sektoru. Procene su da su poslovne banke na to spremne, ali je neophodno više učiniti na efikasnosti sudstva, kako bi stečajni postupci koji uprkos modernijem zakonu i dalje dugo traju, bili efikasniji”, tvrdi izvor lista iz krugova pregovarača.

Da će pregovori o šestoj reviziji biti teški, odnosno da će pravi izazov biti pomiriti sve ono što državne institucije u narednoj, predizbornoj godini žele da urade s raspoloživim sredstvima iz budžeta, govori primer pokušaja da Skupština Srbije utvrdi predlog trošenja novca za narednu godinu.

Poslanici su, naime, vrlo brzo došli do toga da im je potrebno mnogo više od onoga što im je Ministarstvo finansija ponudilo. Skupština bi u narednoj godini želela da potroši čak 200 miliona dinara više nego u ovoj godini, ali i 65 miliona dinara više nego što je kao maksimum predložilo Ministarstvo finansija. Slične "apetite” imaju i drugi budžetski korisnici.

Profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković ne očekuje velike probleme u predstojećoj rundi pregovora, poredeći je sa „još jednom epizodom u seriji koja liči na telenovelu".

"Zbog javnosti će biti suprotnih saopštenja i izražavanja nerazumevanja, dok se zapravo sastaju dve strane sa visokim stepenom saglasnosti oko toga da treba nastaviti program. Više priče će biti oko budžeta, a manje oko inflacije, pa će srpska strana verovatno dokazivati da će rast BDP-a biti oko dva odsto, a ne 1,5 koliko je do sada predviđano, što je zapravo presipanje iz šupljeg u prazno. Na kraju će MMF verovatno pristati na to”, smatra Vučković.

Kako dodaje, Narodna banka Srbije već preduzima neophodne korake zbog veće inflacije, poput podizanja referentne stope, zbog čega rast cena neće biti velika tema razgovora.

U vezi sa iznenadnim povlačenjem zakona o penzijskom osiguranju iz skupštinske procedure, Vučković naglašava da je moguće i da se radi o dodatnim konsultacijama sa MMF-om, odnosno da su iz te institucije poručili da bi neke odredbe trebalo promeniti.

Pratite specijal: NIS na berzi

Nastavak na B92...