Izvor: Blic, 16.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladama
Miroljub Labus, savezni vicepremijer, o Hagu i reformama
Vladama 45 dana
BEOGRAD - Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus rekao je juče na konferenciji za novinare da je javnost očekivala da ova vlada u prvih sto dana postigne više nego što je postigla. On je precizirao da se to 'odnosi na kažnjavanje kriminalaca i suzbijanje korupcije, kao i na ekonomske reforme', i dodao da 'i u jednom i drugom smislu postoji usporenje'.
Po njegovom mišljenju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mart je mesec odluke.
- Do kraja tog meseca moraćemo da odlučimo da li ćemo sarađivati sa Haškim tribunalom i da li ćemo ući u ekonomske reforme, odluke o tome u junu biće kasne - rekao je Labus.
Po računici saveznog vicepremijera, Savezna vlada će za ove poslove - koji direktno određuju stav međunarodne zajednice prema SR Jugoslaviji i Srbiji - imati ukupno mnogo više od sto dana 'fore'. S druge strane, smatra Labus, Vlada Srbije, zbog vremena kada je formirana, ne može računati na nepisano pravilo o sto dana tolerancije za donošenje najvažnijih državnih odluka.
Govoreći o budućem ekonomskom položaju zemlje, Labus tvrdi da 'ne precenjuje saradnju sa Hagom, niti potcenjuje krizu na jugu Srbije i razgovore o statusu Crne Gore'.
- I jedno i drugo pravi prepreke za dolazak investitora i čini takozvani nekomercijalni rizik, ali sa stanovišta saradnje sa Haškim tribunalom, ja govorim u kontekstu reprogramiranja dugova - rekao je Labus.
On je dodao da je potrebno mnogo dobre političke volje da bi se 'taj dug reprogramirao na način da bismo sutra mogli da živimo sa njim'.
- Trenutno je pitanje da li postoji ta volja - rekao je Labus. E.B. Za jug Srbije dva miliona dnevno
Labus je rekao da dnevni vojni troškovi zbog krize na jugu Srbije iznose preko dva miliona dinara, te da su tu još i troškovi policije, i 'ostali troškovi'. On je dodao da je samim planom dve vlade za rehabilitaciju i revitalizaciju ekonomije i infrastrukture u Bujanovcu, Preševu i Medveđi predviđeno 10 milijardi dinara. 'Mi nemamo sva ta sredstva i moraćemo za jedan deo izvore da tražimo na drugoj strani', rekao je Labus. Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, najavio Republički budžet sredinom marta
BEOGRAD - Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da će republički budžet biti usvojen sredinom marta i dodao da će tokom februara Ministarstvo finansija pregovarati sa drugim ministarstvima i budžetskim korisnicima, kako bi se do sredine marta dobila jasna slika. Govoreći o pregovorima sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj, koje je vodio u Londonu pre dva dana, premijer je naglasio da će ova banka dati 70 miliona maraka za kreditiranje pet do 10 naših firmi. Đinđić je podvukao da će ova banka krajem marta osnovati centralu u Beogradu, koja će imati dovoljno sredstava za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji i naglasio da će za dva meseca biti finansirano između hiljadu i dve hiljade projekata.
Đinđić je naglasio da, radi ravnomernog ekonomskog razvoja republike, postoji ideja da se Srbija podeli na 10 do 15 ekonomskih celina i da razvoj tih celina finasiraju zajedničkim izdvajanjima Vlade Srbije, velikih firmi i banaka. Lj.B. Porez na stanove Vlade Srbije
Đinđić je rekao da Vlada, zbog opstrukcija pojednih ljudi, još nije uspela da dobije spiskove objekata kojima raspolaže, među kojima su i stanovi koje su dodeljivani članovima Vlade Srbije, a koji su kasnije otkupljivani. On je rekao da će Vlada predložiti Republičkoj skupštini da tokom marta usvoji zakon po kojem bi se na ove stanove uveo jednokratni porez. Prema Đinđićevim rečima, uvešće se i porez na ekstra profit koji su neki pripadnici bivšeg režima ostvarili, čime bi se jedan deo te dobiti vratio. Državi monopol na uvoz benzina
Govoreći o načinima na koji se mogu suzbiti šverc cigareta i nafte, premijer Srbije Zoran Đinđić je juče rekao da bi Vlada trebalo da preuzme monopol na uvoz naftnih derivata i da taj uvoz ide preko naftovoda, a ne preko cisterni. Đinđić je rekao i da bi jedan veliki svetski proizvođač cigareta trebalo da otvori fabriku u našoj zemlji, što bi doprinelo da cigarete budu jeftinije u Srbiji, tako da se nikome neće isplatiti da ih uvozi. LJ. B. Naftovod 'uzrok krize u Jugoslaviji' LONDON (Tanjug) - Američki projekat transbalkanskog naftovoda od zemalja kaspijskog basena do albanske luke Valona je, prema mnogim zapadnim analitičarima, osnovni uzrok tragične krize u bivšoj Jugoslaviji i američke intervencije na Kosovu i Metohiji, piše jučerašnji londonski 'Gardijan'.
Londonski list ukazuje na nezavisna istraživanja novinara Kita Fišera i analizu Američke agencije za trgovinu i razvoj, objavljenu u maju prošle godine, u kojoj se taj naftovod ocenjuje kao strateški američki interes.
'Gardijan' navodi izjavu iz 1998. godine, kada je tadašnji američki ministar energerike Bil Ričardson rekao da će se tim naftovodom sve zemlje od Kaspijskog basena do Balkana politički i ekonomski vezati za Zapad, što je strateški cilj.
Očigledno je, sugeriše 'Gardijan', da su procene bile da je bivša Jugoslavija, posebno Srbija, ozbiljan problem u ostvarenju tog plana. U tom cilju je intervenisano i na Kosovu i Metohiji, jer se nastoji udovoljiti Albaniji, čija je luka Valona krajnje odredište naftovoda.
Projekat transbalkanskog naftovoda je uobličen početkom devedestih godina, a idućeg meseca američka vlada treba i da ga zvanično usvoji, piše list.
