Izvor: B92, 01.Sep.2013, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada treba da proveri investitore
Beograd -- Da li država može da proveri investitore i koliko je taj postupak kompilikovan i da li je skup, pišu eKapija.
Amerikanci u Srbiji grade najveći solarni park na svetu, kompanija iz Emirata koju vodi Indijac ulaže u putnu infrastrukturu i diže naše građevinarstvo sa kolena, samo su neke od najavljenih megalomasnkih investicija u poslednje vreme.
Od solarnog parka, međutim, neće biti ništa. Uz to, firma "Securum Equity Partners", koja je raskinula sporazum >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << s Vladom, traži od naše države da joj isplati 160 mil EUR odštete.
Navodno, Srbija nije ispunila obaveze iz sporazuma, kojim je bilo predviđeno da se obezbedi lokacija od 3.000 hektara za izgradnju solarne elektrane snage 1.000 megavati. Druga strana priče je da naša Vlada nije dobro proučila sporazum, ali ni investitora. Jer tek sada, saznajemo da je projekat u startu bio nerealan.
Ono što najviše iritira u celoj priči jeste činjenica da ako država nije u stanju da proveri investitora, šta treba da očekuju obični privrednici. Drugo pitanje koje se nameće je koliko je postupak provere nekog potencijalnog investitora komplikovan i koliko košta? Sve se dozna za par dana U vodećim bonitetnim kućama koje smo kontaktirali, kažu da je procedura manje-više jednostavna i da traje svega nekoliko dana.
Tako beogradski "Rating" ekskluzivno zastupa najstariju bonitetnu kuću u svetu, kompaniju "Dun and Bradstreet" (D&B) na teritoriji Srbije i u Crnoj Gori, što njegovim korisnicima omogućava direktan pristup najvećoj poslovnoj bazi u svetu koja sadrži više od 220 miliona kompanija iz gotovo svih država sveta (preko 200 država).
Direktorka "Ratinga" Ljiljana Cupara, kaže za "eKapiju" da je velika prednost D&B bonitetnih izveštaja u tome što su bonitetne ocene dodeljene po jednakoj metodologiji čime su kompanije međusobno uporedive bez obzira na to iz kog su dela sveta. Ona dodaje da procedura za proveru u proseku traje 3-4 dana dana za većinu kompanija iz evropskih zemalja, dok je za ostatak sveta prosek nešto veći (7-8 dana). U kompaniji "Coface", objašnjavaju da je njihova interna metodologija provere bazirana na osnovnim parametrima: finansijski izveštaji zajedno sa pripadajućim revizorskim mišljenjem, podaci o organizaciji i poslovnom modelu kompanije, njenom menadžmentu, vlasničkoj strukturi, industrijskoj grani kojoj preduzeće pripada, trenutnoj i očekivanoj tržišnoj poziciji. Monitoring podrazumeva praćenje bankovnih računa, sudske procese, slučajeve naplate potraživanja.
"Laički rečeno, provera podrazumeva svaki bitan segment postojanja i rada privrednog subjekta od osnovnih podataka o adresi, kontaktima, vlasnicima, povezanim preduzećima, delatnosti, finansijskim pokazateljima, poslovnim računima do opštih karakteristila privredne grane u okviru koje se odvija delatnost preduzeća te ekonomskih prilika date zemlje. Prate se naravno i pisanja medija" – kaže za "eKapiju" Đorđe Živanović, direktor kompanije "Coface" u Srbiji.
Sigurnost ima cenu Iako kažu da sigurnost nema cenu, ipak jasno je da u slučaju sklapanja novih ugovora i saradnje, pogotu sa stranim kompanijama, ova izreka ne važi. Cena provere poslovanja potencijalnog investitora u zavisnosti je od geografske lokacije, tj. države u kojoj je kompanija registrovana kao i od brzine isporuke bonitetnog izveštaja.
" Za većinu evropskih zemalja pri normalnoj brzini isporuke (prosečno 3-4 dana) cena izveštaja je oko 80 EUR. Cene su nešto veće ukoliko je izveštaj hitno potreban ili se radi o kompanijama koje su iz geografski udaljenijih država" – kaže direktorka bonitetne kuće "Rating".
"Coface" izveštaje naplaćuje od 22 do 200 EUR u zavisnosti od zemlje. Direktor Đorđe Živanović kaže da broj prevara u krizi raste, pogotovu ako je siromašna zemlja sa visoko izraženim stepenom korupcije u pitanju, gde se zakoni ne primenjuju a poslovni moral je na najnižem nivou. Aleksandar Miloradović, savetnik u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kaže da se njima obraća veliki broj kompanija, među kojima se javljale i kompanije ili pojedinci sa špekulativnim pokušajima.
Međutim, on napominje da upravo zahvaljujući proverama investitora do sada nisu došli u situaciju da započnu projekat ni sa jednom takvom kompanijom.
" S druge strane, bilo je onih koji uđu sa nerealnim poslovnim planovima, ili ih je kriza previše uzdrmala, sa kojima smo po proceduri raskidali ugovorni odnos i u slučaju isplaćenih subvencija naplaćivali bankarske garancije koje su dužni po ugovoru da nam dostave" – kaže Miloradović.
SIEPA proveru kompanija započinje putem Interneta. Proverava se njihov veb sajt i vesti i tekstovi o kompaniji koji postoje na Internetu, godišnji izveštaji i sl. Zatim se proveravaju preko kompanija sa kojima već imaju uspostavljenu saradnju, a koje su iz iste zemlje i sektora. Provere vrše i preko partnerskih organizacija iz tih zemalja ili iz zemalja u koje je ta kompanija već investirala. Neretko organizujemo i direktne posete kompaniji. Za pomenuti slučaj "solarnog parka" koji očito neće ugledati Sunce, Miloradović kaže da su čuli iz medija i da ne raspolažu svim potrebnim podacima.
"Ipak, iz inicijalnih medijskih najava pomenute investicije, tj. parametara koji su u njoj navedeni, bilo je potrebno ozbiljno proveriti navodnog investitora. Prosto, kada vam neko traži 3.000 hektara i obećava 2 milijarde evra, što bi bila najveća strana investicija u Srbiji svih vremena, potrebno je bar videti neki manji solarni park koji su već negde izgradili. Informacijama veoma oskudan korporativni veb sajt i adrese na Kajmanskim ostrvima su bili dodatni razlozi za oprez" – smatra naša sagovornik.
Ono što je donekle novina koju i kompanije u Srbiji, ali i regionu nude, jeste usluga "paukove mreže". To je zapravo, grafička povezanost kompanija, vlasnika, akcionara i menadžera preko koje se može videti ’ko je kome ko’.
" Uvid u kapitalnu povezanost kompanija je značajan iz više razloga. Ukoliko je roditeljska kompanija procenjena kao visokorizična – svakako će negativno uticati na rizik posmatrane kćerinske kompanije, i obrnutio ukoliko su kćerinske kompanije visokog rizika – posmatrana roditeljska kompanija dobija ’negativne poene’. Povezanost kompanija, odnosno kompanijsko stablo može doprineti efikasnijem poslovanju. Na primer, ukoliko je vaš kupac kapitalno povezan sa vašim dobavljačem kome dugujete, poslovanje sa datim dobavljačem možete nastaviti uz dodatne povoljnosti (produžiti rok odloženog plaćanja, dobiti veći iznos kredita ili poslovanje nastaviti na bazi kompenzacije)" – objašnjava Ljilja Cupara iz "Ratinga". Istovremeno i bonitetna kuća "Bonline", koja je sestrinska kompanija "Ratinga", ovakvu uslugu pruža na teritoriji Hrvatske, tako da nije teško doći ni do tamošnjih rezultata te videti ko je ko kome i u regionu.
.jpg)
