Izvor: Politika, 20.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada smirila tržište
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, umesto pšenice, promet kukuruza sada u prvom planu
Novi Sad – Tokom protekle sedmice na Produktnoj berzi u Novom Sadu zabeležen je, za naše uslove, veliki promet, uz relativno stabilne cene, a zahvaljujući strukturi učesnika u trgovanju, umesto trgovaca tržišna kretanja su diktirali krajnji korisnici robe.
– Od 13. do 17. avgusta na Produktnoj berzi zaključeno je ukupno 30 kupoprodajnih transakcija "teških" 2.770 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tona proizvoda, što je za 0,83 odsto više od prometa u prethodnoj sedmici, a ostvaren je promet koji premašuje 45 miliona dinara – kaže direktor Produktne berze Žarko Galetin.
On ističe da se, kao što se i očekivalo, najneposredniji efekat donošenja mera Vlade Republike Srbije o privremenom ograničenju izvoza nekih proizvoda, reflektovao na trgovinu pšenicom i pojašnjava:
– Cena pšenice do donošenja vladinih mera bila je opterećena sve naglašenijom izvoznom tražnjom. Međutim, nakon prve sedmice od njihovog stupanja na snagu, cena hlebnog žita je počela da se sve više stabilizuje. Upravo minule sedmice svi ugovori o kupoprodaji pšenice zaključeni su po ceni od 15,66 dinara za kilogram, odnosno 15,50 dinara bez PDV-a. Ova cena, doduše, predstavlja mali rast (za 0,83 procenta) u odnosu na prosečnu cenu iz prethodnog sedmodnevnog perioda, ali se ta okolnost u ovom slučaju, posle prave eksplozije cena, može smatrati skoro zanemarljivom, pa i očekivanom.
Galetin to potvrđuje činjenicom da posle galopirajućeg rasta prometa pšenice, protekle sedmice ova ratarska kultura nije bila prva na listi ostvarenog kupoprodajnog bilansa. Na prvo mesto bilansne liste izbio je kukuruz, čiji je promet iznosio 1.943 tone. Prosečna cena trgovanja ovom žitaricom iznosi 16,30 dinara za kilogram, odnosno 15,09 bez PDV-a, što je, praktično, na nivou od prethodne sedmice.
Međutim, kukuruzom se, za razliku od pšenice, trgovalo u neuobičajeno velikom rasponu cena. Početkom prošle sedmice pretežna cena trgovanja iznosila je 15,44 dinara za kilogram (14 dinara bez PDV-a), da bi sredinom izveštajnog perioda ona skočila na 16,74 dinara, a u petak zabeležila blagi pad – 16,52 dinara za kilogram, uključujući i PDV.
– Ovi podaci – komentariše za "Politiku" Galetin – sasvim pouzdano ukazuju na to da takozvani cenovni pokretač, kada je reč o kukuruzu, treba tražiti isključivo na domaćem tržištu. Drugim rečima, u veoma lošim prinosima i smanjenom ukupnom rodu kukuruza. To je ključni razlog što se tržište kukuruza i dalje "namešta" i koleba.
Inače, zanimljivo je da se protekle sedmice na Produktnoj berzi trgovalo i kukuruzom ovogodišnjeg roda, naravno sa odloženom isporukom, a pri tome ostvarena je cena od 13,50 dinara po kilogramu. Od ostalih proizvoda ističe se kupoprodaja sojinog zrna po 21,38 dinara po kilogramu i trgovina stočnim brašnom po 13,22 dinara za jedan kilogram.
Na pitanje kako su se do sada reflektovale mere Vlade Srbije na berzansku trgovinu, direktor Žarko Galetin ocenjuje:
– Da li su vladine mere "direktan atak na slobodno tržište" i koliko su u pravu oni koji lamentiraju nad "sudbinom primarnih proizvođača" može se procenjivati iz više uglova. Jedno je sigurno: tržište je smireno, domaći bilansi u agraru makar privremeno sačuvani od preteranog odliva preko granice, a proizvođači su dobili sasvim dobru cenu za svoje proizvode. Najzad, dok se ne naprave nove, detaljnije bilansne analize, mere države se u najmanju ruku mogu okarakterisati opravdanim.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 20.08.2007.]
