Izvor: B92, 18.Jun.2010, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada razmatra predloge privrednika
Beograd -- Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da su ekonomski stavovi, koje je u svom predlogu iznela grupa privrednika i ekonomista, "manje-više prihvatljivi".
On je najavio da će Vlada uklujučiti te stavove u svoj koncept i strategiju, u meri u kojoj oceni da u njima ima dobrih ideja.
Nov model rasta srpske privrede koji su predložili članovi kluba "Privrednik" i Savez ekonomista Srbije trebalo bi da bude zasnovan na izvozu i otvaranju tržišta za domaće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proizvode.
Premijer Cvetković i kandidat za guvernera Dejan Šoškić poručuju da su sve sugestije dobrodošle, dok neki ekonomisti kažu da Srbija nema ekonomsku snagu da bi taj program i ostvarila.
Proizvodnja, izvoz, ulaganje u stratešku infrastrukturu i stabilan i predvidljiv kurs su deo antikriznog rešenja koje su predložili članovi kluba Privrednik i saveza ekonomista Srbije.
Premijer Mirko Cvetković je pojasnio da je njihov ekonomski plan samo jedan od mnogih koji stižu na njegovu adresu, kao i da ga je poslao ekspertima na razmatranje.
"Na prvi pogled mi se čini da tu nema bitnih razlika, oni isto kao osnovne mere predlažu izgradnju infrastrukture, promenu koncepta privrede. Ja ne vidim da će tu biti neki poseban problem, s tim što kad Vlada bude napravila program on će biti daleko ozbiljniji, zasnovan na mnogo više analitike”, kaže on.
Privrednici i Savez ekonomista Srbije predlažu i hitnu reindustrijalizaciju zemlje. Međutim, u Srbiji je od 1990. do 2007. godine broj industrijskih firmi sa više od 1 000 radnika opao sa 217 na svega 55.
Stav pojednih ekonomista je da predlog antikriznih mera privrednika i članova Saveza ekonomista nije primenjiv na privredu Srbije.
Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta smatra da privreda Srbije ne bi mogla da izdrži predloženi program.
"Srpska privreda nema te pretpostavke koje taj program podrazumeva, odnosno nema tu snagu da bi mogla da izdrži taj program, sa stanovišta investiranja i investicija. A mislim da i srpska država nije zaokružila jedan zakonski okvir koji bi regulisao tu materiju”, ocenjuje Janković.
"Negde mi je ta izjava i poziv sa stanovišta privrednika i krupnih kapitalista sporan zato što posao koji ti ljudi treba da urade jeste da učine srpsku privredu likvidnom, odnosno da plate svoje obaveze. Poznato vam je da je država i krupni kapital najveći dužnik”, podseća on.
Vladimir Gligorov, savetnik u Instititu za međunarodne ekonomske studije u Beču, smatra da predložene mere nisu usmerene ka izvosno orijentisanim granama privrede.
"Sve to što se predlaže da bi trebalo da budu prioriteti, kada je reč o državnim investicijama ili državnoj pomoći privatnim investicijama, sve su to grane koje su manje više u sektorima koje nisu orjentisane prema izvozu”, smatra on.
"Možda ima neke male mogćnsoti da se izvozi energija, prehrambreni proizvodi, ali uglavnom sve to je ipak investiranje u tzv. nerazmenljiva dobra, što je u suprotnosti sa stalno isticanim ciljem da treba da jača industrija. Tu se zagovara industrijska politika koja je u stvari okrenuta domaćoj potrošnji, a ne izvozu i to je probelm”, ocenjuje Gligorov.
Uspešne strategije za izlazak Srbije iz krize nema bez efikasnih rešenja za tekuće poteškoće, nezaposlenost, nelikvidnost, mali izvoz i mali priliv inostranog kapitala.
Nova filozofija razvoja nije sporna, tvrde ekonomisti, ali je ipak država ta koja mora povući napred menjajući uslove privređivanja.
