Izvor: Politika, Beta, Tanjug, 23.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada prodala NIS telefonom

Ugovor s „Gaspromnjeftom” može se raskinuti ukoliko ruski partner ne bude poštovao socijalni ili investicioni program. – Država Srbija kao dosadašnji vlasnik NIS-a odriče se dividende za 2008. godinu. – „Gasprom” neće plaćati nikakve kazne za ugrožavanje životne sredine zbog zastarele opreme sve dok se ta oprema ne modernizuje

Kupovinom 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije, „Gaspromnjeft” neće postati vlasnik naftnih i gasnih bušotina u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Angoli, već samo kupuje pravo na korišćenje (eksploataciju) i za to će plaćati zemljišnu rentu. Obaveza novog vlasnika je, kako stoji u kupoprodajnom ugovoru za NIS, da obezbedi kontinuitet u proizvodnji i istraživačkoj delatnosti, odnosno da nastavi s ulaganjem u otkrivanje novih domaćih izvora nafte i gasa.

Inače, ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije usvojen je juče na telefonskoj sednici u 11 sati i 30 minuta, a materijal na više od sto strana ministrima je stigao u 10 sati.

„Gaspromnjeft” će i zvanično postati vlasnik 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije tek pošto u roku od 30 do 120 dana od potpisivanja kupoprodajnog ugovora 400 miliona evra legne na račun srpske naftne kompanije. Uslov da NIS dobije novog vlasnika jeste i da Komisija za zaštitu konkurencije da odobrenje „Gaspromnjeftu” da neće biti dominantan na srpskom tržištu, odnosno da neće imati priliku da zloupotrebi svoj dominantan položaj.

Pošto se ta procedura završi, počeće i s prebacivanjem NIS-ove imovine s Republičke direkcije za imovinu na naftnu kompaniju.

Ugovorom o kupoprodaji NIS-a koji bi danas, između ostalog, trebalo da bude potpisan u Moskvi, predviđeno je i da se ovaj posao može raskinuti ukoliko „Gaspromnjeft” ne ispoštuje jednu ili sve tri stavke predviđene socijalnim programom, a to je da – ne isplati otpremninu u visini od 750 evra po godini staža zaposlenima, počne s otpuštanjem radnika pre 2012. godine ili ne bude isplaćivao plate uvećane za rast inflacije.

Uvidom u ugovor jasno je da se posao može raskinuti i ukoliko „Gaspromnjeft” bude izbegavao da u roku investira u NIS 500 miliona evra. Ova ruska kompanija se ugovorom obavezuje da do 2020. godine održi proizvodnju i nastavi s investiranjem u skladu s usvojenim planovima, kao i da nivo rafinerijske prerade bude takav da mora da odgovori zahtevima srpskog tržišta.

Ugovor u koji je „Politika” imala uvid, na stranama 7. i 8. gde se govori o investicionoj obavezi,faktički definiše da „Gasprom” daje NIS-u kredit sa godišnjom kamatom od 20 odsto (osim ako nije greška u prevođenju). U tom delu, naime, piše da će kamata na glavnicu kredita datih NIS-u dospevati kvartalno i da će za svaki kvartal iznositi dvanaestomesečni eurlibor plus dva odsto, mada je trenutno eurlibor oko tri odsto godišnje. (Inače, NIS bi sam mogao da dobije kredit od Evropske investicione banke sa kamatom eurlibor plus 0,2 odsto.)

U Ugovoru ne postoji nikakva garancija da se sprovede Program rekonstrukcije i modernizacije dat u Prologu 2, već se „Gasprom” samo obavezao da će NIS-u dati kredit za modernizaciju. Nema ni bilo kakve garancije, kazne ili penala ukoliko „Gasprom” do 2012. ne sprovede planirane investicije.

Izvor blizak pregovaračkom timu kaže da je veliki problem bio ubediti rusku stranu da nastavi s uslužnom preradom za treća lica, odnosno privatne trgovce u Srbiji, budući da NIS ima monopol na preradu. Novi vlasnik NIS-a hteo je time da „počisti” konkurenciju u delu veleprodaje i da bude jedini trgovac gorivom na srpskom tržištu. Kao razlog za to, „Gaspromnjeft” je naveo da NIS-u procentualno opada učešće na srpskom tržištu i da su sa 75 odsto tržišta pali na oko 55 procenata.

Novi vlasnik se ovim ugovorom obavezuje da u periodu od četiri godine raspodeli dividende u iznosu od 15 odsto neto prihoda kompanije. Zanimljivo je, međutim, da kad se rastumači ono što piše na strani 18, tačka 5.2.5. pod C proizlazi da se država Srbija kao dosadašnji vlasnik NIS-a odriče dividende za 2008. godinu (u 2007. bila oko 50 miliona evra) u korist „Gasproma”.

Na istoj strani može se naći deo ugovora, tačka 5.2.6. koja praktično podrazumeva da Srbija kao prodavac NIS-a garantuje sa 100 miliona evra (25 odsto vrednosti kupoprodajnog ugovora) da NIS u ovom trenutku ne krši nikakav zakon ili propis. To praktično znači da ukoliko bi neko tužio novog vlasnika NIS-a za ekološki akcident u Pančevu, država Srbija bi bila dužna da isplati štetu do visine te garancije.

Na strani 27. Ugovora faktički stoji zapisano da „Gasprom” neće plaćati nikakve kazne za ugrožavanje životne sredine zbog zastarele opreme sve dok se ta oprema ne modernizuje, a u Ugovoru nije precizirannikakav rok za to.

Zatim u tački 5.2.9. piše da Srbija garantuje da se povodom ovog sporazuma ne vode nikakvi postupci pred sudom, državnim ili nekim drugim organom i tako se prećutkuje inicijativa Liberalno demokratske partije za ocenuustavnosti, koja se pokrenuta pred Ustavnim sudom Srbije.

A na strani 30, u tački 10.2. zapisano je da se Srbija odriče raskida ugovora po osnovu Zakona o privatizaciji. U tom članu doslovce piše: „Strane priznaju da srpski Zakon o privatizaciji nije primenljiv na Transakciju. Prodavac se ovim odriče svih prava na povlačenje ili raskid koje (ili bilo koje lice koje on kontroliše) bi u drugim slučajevima imao prema ili u pogledu ovog Ugovora, bilo usled kršenja važećih srpskih privatizacionih uslova (bilo prema Članu 41a Zakona o privatizaciji Republike Srbije ili nekog drugog zakona) ili na drugi način. U slučaju da Prodavac pokuša (ili bilo koje lice koje on kontroliše) da povuče ili raskine ovaj Ugovor kršenjem ove odredbe, mora kupcu da plati iznos koji je jednak gubitku koji je kupac pretrpeo kao rezultat ili u vezi sa takvim kršenjem”.

Kada je reč o upravljanju, NIS će imati pet svojih članova u Upravnom odboru, većinu u Nadzornom, dok će predsednik Skupštine akcionara NIS-a najverovatnije ostati aktuelni ministar energetike Petar Škundrić.

Sve dok je država akcionar sa 10 odsto vlasništva u NIS-u, najvažnije odluke koje uključuju promenu osnivačkog akta i statuta, smanjenje kapitala, promenu delatnosti, kao i usvajanje finansijskog izveštaja ne mogu se doneti bez saglasnosti države Srbije, piše u ugovoru.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tadić: Najviše garancije za realizaciju energetskog sporazuma sa Rusijom

Novi Sad – Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć u Novom Sadu da će postojati najviši nivo garancija za realizaciju sva tri dela energetskog sporazuma sa Rusijom.

„O toj temi govorio sam sa čelnicima parlamentarnih stranaka,prihvatio sam neke sugestije i lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, tako da je na kraju pripremljen dobar sporazum, čiji epilog će biti izgradnja gasovoda kroz Srbiju”, kazao je Tadić.

Prema njegovim rečima, prva garancija da će gasovod „Južni tok” biti izgrađen predstavljaće dokument koji će u Moskvi potpisati s ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom, a možda još veća jeste činjenica da će Evropi u narednih pet godina biti potrebno 200 milijardi kubnih metara gasa. „Rusija želi da svoj gas proda na evropskom tržištu, a mi se nalazimo negde na sredokraći. Gasovod će, sem toga, značiti mnogo i samoj Srbiji, jer će u naredne tri decenije imati siguran dotok tog energenta”, rekao je Tadić.

Predsednik Srbije pretpostavlja da će biti i takvih koji će oštro kritikovati pomenuti sporazum, ali je uveren da je upravo u njemu pronađena linija nacionalnog interesa i potrebe za većim životnim standardom građana. Tanjug

Jasna Petrović - Miša Brkić

[objavljeno: 24/12/2008]

Nastavak na Politika...