Izvor: B92, 11.Avg.2010, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada "nekažnjeno" može da troši
Beograd -- Fiskalni savet neće moći da spreči Vladu da prekomerno troši čak ni u vreme predizbornih kampanja.
Umesto ingerencije da sankcioniše kršenje zakona o fiskalnoj odgovornosti, uloga novog tela biće ograničena na davanje mišljenja o svim bitnim fiskalnim pitanjima.
Donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti biće ključna tema pregovora Vlade Srbije i MMF-a, a važno pitanje će biti formiranje nezavisnog tela koje bi trebalo da kontroliše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da li vlast troši novac u skladu sa fiskalnim pravilima ili ne.
Šef stalne misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik kaže da će postojanje efektivnih sankcija i dobra praksa u sprovođenju zakona biti ključni za postizanje kredibilnosti.
„U suprotnom, iskreno, nema svrhe u trošenju vremena na ovaj zakon", smatra Lisovolik.
Kako saznajemo, u predlog zakona uvršetene su odredbe koje predviđaju postojanje nezavisnog četvoročlanog nadzornog tela, koje bi imalo savetodavni karakter.
Lisovolik nije želeo da se unapred izjašnjava o konkretnom rešenju koje bi najbolje funkcionisalo u Srbiji, ali kaže da je postojanje nezavisnog kontrolnog tela, takozvanog fiskalnog saveta, važno.
"Što se tiče oblika, veličine i mandata tog tela i drugih detalja, mi ne želimo da namećemo „spoljna rešenja". Najbolje bi bilo da se o ovome postigne dogovor uz širok konsenzus unutar vlade i ključnih zainteresovanih strana u srpskom društvu. Iskustvo širom sveta varira. U Mađarskoj, na primer, broj osoblja u tom telu je relativno visok, oko 50, dok je u drugim državama mnogo manji. Negde je to potpuno odvojeno javno telo, a drugde je smešteno unutar (nezavisne) državne agencije ili akademske institucije. Ključno pitanje za nas je obezbeđivanje defakto nezavisnosti saveta i njegova visoka stručnost u ekonomskim i fiskalnim pitanjima. To je ono što ćemo pokušati da procenimo", kaže Lisovolik
Prema njegovim rečima, iako je jedna od mogućnosti i to da fiskalni savet ima nadležnost da sankcioniše kršenje fiskalnih pravila, u nekim zemljama, njegova moć ponajviše leži u njegovoj kredibilnosti u javnom mnjenju. To je, kako kaže, često dovoljno da pokrene neophodna poboljšanja. U drugim zemljama, fiskalni saveti imaju aktivniju ulogu od toga da samo objavljuju postojanje problema.
"Usvajanje zakona o fiskalnoj odgovornosti učinilo bi da fiskalna politika u većoj meri bude zasnovana na pravilima i time manje zavisna od izbornih i drugih neprikladnih pritisaka. Imali smo razgovore sa nekoliko ministarstava i agencija, akademicima i širim društvom. Početna reakcija na ključne ideje, uključujući i to da je potrebno zaista nezavisno telo, čini se povoljnom. Ali, važno je da imamo veoma široki konsenzus - kako po pitanju ključnih principa tako i toga kako da se tačno nastavi dalje i da se obezbedi defakto nezavisnost i efektivnost. Ishod ostaje da se vidi i biće procenjivan ne samo tokom predstojećih diskusija o zakonu, već takođe kada ovo telo počne sa svojim aktivnostima" , zaključuje Lisovolik.
Jedan od autora radne verzije zakona, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da bi predloženo rešenje, koje je novo za našu državu, u kratkom roku dovelo do povećanja kredibiliteta u fiskalnoj kontroli vlasti.
Prema njegovim rečima, predlog teksta zakona dostavljen je svim ministarstvima, koja bi o njemu trebalo da se izjasne do sredine ovog meseca, kako bi se usaglasio tekst pre pregovora sa MMF-om.
Ministarstvo finansija podržava predloženu verziju zakona, dok ostaje da se vidi da li će se sa njom složiti i Ministarstvo ekonomije, koje inače važi za najskeptičnije po pitanju dozvoljavanja nezavisne stručne kontrole trošenja državnog novca.
"Za razliku od Narodne banke koja može da nezavisno donosi odluke o monetarnoj politici, fiskalni savet to ne može u svojoj oblasti jer se fiskalna politika ne može u potpunosti izmestiti iz Vlade. To telo bi imalo obavezu da daje mišljenje o najvažnijim pitanjima, poput predloga budžeta za narednu godinu, fiskalne strategije i da se izjašnjava o tome da li su prihodi za narednu godinu naduvani, a moglo bi i da obrazlaže ta mišljenja pred Skupštinom. Fiskalni savet ne bi mogao da kažnjava niti da zaustavlja odluke, već bi njegova glavna uloga bila u tome da nivo rasprave podigne na viši nivo" , objašnjava Arsić.
Hoće li biti ili ne povećanja plata i penzija?
Komentarišući najave o donošenju zakona o fiskalnoj odgovornosti, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, kaže kako bi najviše smisla imalo da se u samom Ustavu, a ne u zakonu, postave garancije koje bi osigurale da se ograniči deficit budžeta i zaduživanje države preko određene mere, pošto u Srbiji nema zakona veće i manje pravne snage.
"Tako bi Vlada u sadejstvu sa Skupštinom, ukoliko nema ustavne garancije, ipak mogla da prekorači postavljene limite. Ako bismo imali ustavne garancije, onda bi preterano trošadžijski zakon mogao da bude oboren pred Ustavnim sudom. I siguran sam da nam je potrebna i nezavisna provera validnosti statističkih pokazatelja na osnovu kojih bi se određivala visina dopuštenog deficita", kaže Nenadić, dodajući kako „za početak moramo da budemo načisto da li želimo da takva pravila postavimo, o čemu su i članovi Vlade disonantni".
Nenadić upozorava da su političari postali obazriviji pri formiranju nezavisnih tela nego ranije pošto su shvatili da neka od njih „ozbiljno shvataju svoju nezavisnost i rade svoj posao".
Nikola Altiparmakov, ekonomski savetnik Ju-es-ejda, smatra da „bez fiskalnog saveta, čitav zakon ne vredi ništa".
Prema njegovim rečima, u čitavoj Evropi, pa i u svetu, danas je trend da se usvajaju zakoni o fiskalnoj odgovornosti, a naročito u istočno-evropskim zemljama, kako bi se ograničila potrošnja u cilju izbegavanja scenarija poput onih u Grčkoj ili Mađarskoj, čiji su javni dugovi postali neodrživi.
Altiparmakov napominje da je veoma bitno da fiskalni savet bude što nezavisniji, odnosno da u njemu budu što stručniji ljudi jer „nema istu težinu kada neko poput Stojana Stamenkovića, kao poštovanog nezavisnog analitičara, kaže da fiskalna pravila nisu ispoštovana i kada to kaže neki direktor saveta kojeg je postavio parlament".
