Izvor: Blic, 29.Mar.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada neće inflaciju
Vlada neće inflaciju
Vlada raspolaže merama kontrole inflacije, ali ako svi idu ka povećanju cena, Vlada ne može da ima dovoljno mera da to zaustavi. Uprkos činjenici da je kurs već tri meseca stabilan, javnost svakodnevno priča o devalvaciji. U javnosti je napravljen jak sistem inflatornih očekivanja. Logična posledica toga je i da privrednici ne očekuju da cene ostanu stabilne. U atmosferi kad se svi bore da dođe do nestabilnosti, kako možete tražiti od Vlade da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo ona održi stabilnost, kaže potpredsednik Vlade Miroljub Labus u razgovoru za 'Ekonomist', čije delove 'Blic' prenosi.
Neki ekonomisti smatraju da je strah od inflacije preteran i, drugo, da inflacija od petnaestak odsto ne bi bila tako opasna?
- Isto je to tvrdio i Kosta Mihajlović 1992. godine kad je rekao: 'Hajde malo da štampamo pare', pa se zna kako smo završili. Srpska privreda je neefikasna i inflacija je droga, a kad se navikne na drogu, gotovo je.
Ali vi ste 'diler', da tako kažemo, vi držite ključeve od kase, nemojte da joj date da se 'navuče'.
- Vlada to ne da, ali ako celo društvo hoće inflaciju, nema vlade koja može da je zaustavi.
Znači li to da je većina u društvu protiv politike Vlade, odnosno da Vlada nema podršku većine građana?
- Nemamo podršku da držimo stabilnu privredu - stabilan dinar i ograničenu inflaciju. Da postoji, ljudi bi o inflaciji, kursu i platnom bilansu govorili na potpuno drugi način. I ja sam obarao prethodnu vladu, ali to nisam činio stvarajući makroekonomsku nestabilnost. Kad se stvara makroekonomska nestabilnost, naravno da su šanse da se vlada uzdrma i padne veće, ali pitanje je šta će sutra biti sa građanima.
Ali zar nije država jedan od najvećih generatora inflacije zbog visoke javne potrošnje. Guverner upravo na tome insistira?
- Javna potrošnja je visoka zato što pokrivamo 75 milijardi deficita penzionih i 30 milijardi deficita socijalnih fondova. To je više od trećine budžeta. Da li ti koji predlažu smanjenje javne potrošnje predlažu da se ne isplaćuju penzije? Subvencije preduzećima u restrukturiranju manje su od pet milijardi dinara. Od javnih preduzeća, iz budžeta se plaća samo osam milijardi dinara za železnicu. Znači li to da treba da zatvorimo železnicu, pošto će ona da stane bez tih para. Plate u administraciji su, iako postoji prostor za njihovo smanjenje, jako mala stavka u budžetu. Izdaci za vojsku ne mogu više da se smanjuju. Na drugoj strani, Srbija ima visoke izdatke za servisiranje duga - 42 milijarde dinara. Da li možda treba da prestanemo da vraćamo dugove? Uzgred, devalvacija od 20 odsto za toliko povećava iznos za otplatu duga.
Koji je onda vaš predlog?
- Nema smanjenja javne potrošnje, jer nema prostora za to. Nije problem u javnoj potrošnji, nego u neefikasnoj privredi. Lepo je čitati u udžbenicima da kad god postoji deficit platnog bilansa treba smanjiti javnu potrošnju. Ali neka ti koji to predlažu kažu gde da se smanje troškovi. Srbija prvi put isplaćuje subvencije za poljoprivredu, i to oko 15 milijardi, a ta privredna grana pravi četvrtinu društvenog proizvoda. Po mom mišljenju, za to bi trebalo da izdvajamo bar duplo više.
