Izvor: Blic, 12.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada mora da poštuje dogovor
Kako stvari za sada stoje, na jednom od narednih skupštinskih zasedanja ponovo je moguć skandal u vezi sa akcizama na cigarete. S obzirom na to da će biti predložen amandman da se uvede takozvana namenska akciza od jednog dinara po paklici, pitanje je kako će reagovati proizvođači „Britiš-ameriken tobako", „Filip Moris" i „Japan tobako internešenel".
Vlada se obavezala da nakon skandala sa SPS-ovim amandmanima Zakon o akcizama vrati u formu kako je ranije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dogovoreno sa ovim kompanijama. Dogovor će, po svemu sudeći, biti ponovo izigran, a o situaciji u vezi sa akcizama za „Blic" ekskluzivno govori generalni direktor „Britiš-ameriken tobaka" Luiz Heren koji je i potpredsednik Odbora direktora Saveta stranih investitora u Srbiji.
- Ako zaista ne bude ispoštovan dogovor, naša kompanija biće prinuđena da ispita svoju poziciju na tržištu Srbije.
Šta to konkretno znači?
- Mi smo snažno protiv nametanja bilo kakvih drugih nameta, osim kroz akcizu jer se kosi sa evropskom regulativom oporezivanja duvanskih proizvoda. Mi kao duvanska kompanija plaćamo akcize koje se slivaju u državni budžet a, kako će ta sredstva država da utroši, to je njena stvar. Nama je potrebna predvidivost da znamo za šta izdvajamo novac, a ne da, kako kome ministarstvu zatreba novac, teret prebacuje na nove takse na cigarete.
Znači li to da je vlast pokazala da je jako neozbiljna i nekorektna prema investitorima?
- Rezultat nepoštovanja dogovora koji smo imali sa Vladom bio je loš signal koji je poslat svim potencijalnim investitorima u smislu nepredvidivosti regulatornog okruženja u Srbiji i lakoće kojom se neki dogovori ili neki predlozi zakona mogu menjati.
Da li je i u drugim zemljama praksa da duvanska industrija dogovara akcize sa vlastima?
- To je nešto što je potpuno normalno jer smo mi na prvom mestu veliki učesnici u budžetu svake od 180 zemljalja u kojima poslujemo. U tom smislu, poreska politika je broj jedan u smislu našeg utvrđivanja poslovanja i biznisa jer ona direktno utiče na cene, proizvodnju i potrošnju. I mi sve te aspekte moramo da sagledamo, kako bi se postigao balans državnih očekivanja i očekivanja proizvođača.
Ako zaista Vlada ne ispoštuje dogovor, kakve bi, konačno, korake preduzela vaša kompanija?
- Naše investicije definitivno bi bile dovedene pod znak pitanja. Mi poslujemo na 180 tržišta u svetu, i ova neizvesnost u poslednjih meseca dana došla je u loše vreme jer se u našem sedištu u Londonu borimo za budžete sa još 179 zemalja. A svaka od njih tvrdi da je njeno tržište najbolje. Tako se i mi borimo za Srbiju i ubeđujemo ih da se ovde isplati ulagati. Ova nesigurnost koja se sa zakonima događa može da dovede da se ta sredstva preusmere u sigurnije poslovno okruženje, poput Poljske ili Brazila, zbog čega se nadam da će se stvari ispraviti ne samo zbog multinacionalnih kompanija koje su u Srbiji prisutne, već zbog same Srbije. BAT u Srbiji zapošljava 550 radnika, od čega su samo tri stranca. Mi smo ovde domaća kompanija.
Ako sve bude u skladu sa dogovorom, kakvi su planovi u Srbiji?
- U narednih pet-šest godina investiraćemo između 60 i 70 miliona evra. Ključni uslov za to je poznato regulatorno okruženje koje bi omogućilo da se taj novac investira. Nadam se da će Parlament ispraviti stvari zbog interesa same države.
Koje su to tri dobre a koje tri loše stvari za poslovanje u Srbiji?
- Prva dobra stvar su ljudi, ne samo zbog njihovog obrazovanja već i zbog energije i motivacije. Druga stvar, koja može biti i pozitivna i negativna, jeste predvidivost regulatornog okruženja. Kada sam 2007. godine došao u Srbiju, ta predvidivost je postojala jer se znalo kako će ona izgledati u narednih pet godina, a danas se ona menja nekim papirima koji se plasiraju preko noći. Dobra stvar je i postojanje jednakih uslova za sve na tržištu. Znači, novac nema nacionalnost, već se kreće tamo gde može najbolje da se investira. Loša strana je vaša skorija istorija koja i dalje opterećuje ljude.
Loša slika Srbije
Negativne ocene o poslovanju stranih investitora u Srbiji nedavno je u intervjuu „Blicu" izneo i predsednik Odbora direktora saveta stranih investitora Stajn Erik Velan. Velan je, inače, prvi čovek „Telenora" u Srbiji. Kao glavne prepreke za ulagače iz inostranstva on je naveo: nedoslednost Vlada u poštovanju ugovornih obaveza, nepoštovanje radnika i precenjenost menadžera, nesigurnu poslovnu klimu, visoke kamatne stope u trenutku kada ih svi spuštaju i nedostatak jasne strategije.
