Izvor: B92, 15.Apr.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vlada kasno reagovala na krizu"
Beograd -- Vlada Srbije je sa velikim zakašnjenjem reagovala na svetsku ekonomsku krizu i zato nije mogla ni da donese drugačije mere, kaže ekonomista Stojan Stamenković.
Stamenković: Cvetković nije održao nijedan sastanak sa Ekononskim savetom stručnjaka koji je osnovao
Stamenković, koji je i član Ekonomskog saveta srpskog premijera, ocenio je da je smanjenje javne potrošnje samo privremena mera Vlade Srbije, jer reforma javnog sektora tek treba da se sprovede. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Govoreći o merama Vlade Srbije, koje predviđaju smanjenje rashoda za oko 100 milijardi dinara u budžetu za ovu godinu, Stamenković je podsetio da bi odustajanje od povećanja penzija prošle godine za 10 odsto, što je bio politički potez, donelo uštedu od 50 do 60 milijardi dinara u budžetu.
„Nisu njihove penzije male prema učešću u bruto domaćem proizvodu, ali su male zato što je mali naš BDP po glavi stanovnika", rekao je Stamenković, koji je glavni urednik časopisa "Mešečne analize i trendovi" i naveo da je učešće ukupne mase penzija u BDP-u najveće u okruženju Srbije.
Stamenković je rekao i da su i MMF i Vlada Srbije pogrešili u procenama kada su sklapali prvi aražman "iz predostrožnosti" u novembru prošle godine, kada su mnoge stavke budžeta projektovane "veoma komotno" i čak je BDP za 2009. godinu projektovan na 3,5 odsto, a sada je procena da će biti najmanje minus dva do kraja godine.
Sve prognoze u svetu pokazuju da će recesija ići i dalje na dole, rekao je Stamenković i podsetio na primer smederevske železare "Ju-Es stil", čije isporuke pokrivaju oko trećine izvoza Srbije, a koja je posle pada tražnje za čelikom u svetu zaustavila primarnu proizvodnju.
Prema njegovoj oceni, sve grane industrijske proizvodnje u Srbiji su u padu, osim prehrambene industrije koja je u neznatnom padu u ovoj godini.
Rezultati ankete koju je nedavno sprovela PKS pokazuju evidentan pad privrednih aktivnosti i neophodnost prilagođavanja makroekonomskih mera realnosti privrednih tokova. Najveći broj anketiranih kompanija planira pad proizvodnje od 1,5 do 75 procenata, a samo u februaru ove godine, u odnosu na isti mesec 2008. godine, industrijska proizvodnja manja je za skoro 19 odsto i to u 28 industrijskih oblasti, koje čine 99,9 procenata ovog sektora. Spoljnotrgovinska razmena smanjena je za 36 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, a 57.000 preduzeća bilo je u blokadi računa, sa ukupnim iznosom od 215 milijardi dinara.
Upravni odbor i Skupština Privredne komore Srbije zaključili su da vladine parcijalne mere za ublažavanje globalne krize ne donose očekivane efekte.
Predsednik PKS Miloš Bugarin kazao je da u novonastalim uslovima Vlada Srbije u srednjoročnom periodu mora da stvori prihvatljiv ambijent za domaće privrednike i učini ga primamljivim stranim investitorima.
On je ukazao i na neophodnost svođenja administrativnih dokumenata na razuman broj, jer domaću ekonomiju reguliše više od 7.000 propisa, a očekuje nas još 1.000 propisa koje Srbija mora da usvoji u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
"Mere koje je Vlada Srbije donela u tri navrata ne angažuju unutrašnje potencijale i rezerve i ne garantuju na srednji rok kvalitetan odgovor kako da se izadje iz recesije, koja bi, prema prognozama, mogla da traje tri godine", rekao je Bugarin i dodao da je za pohvalu jedino odluka o zapošljavanju 10.000 mladih stručnjaka, koje će država finansijski stimulisati.
Potpredsednica PKS Vidosava Džagić kazala je da komorski sistem smatra da je potrebno povećati likvidnost preduzeća, obezbediti stabilnost domaće valute, a država mora da jednokratno izmiri svoje obaveze prema privredi i poveća finansijsku disciplinu.
Kako je navedeno, nedopustivo je povećanje poreza na dodatu vrednost, potrebno je pripremiti projekte za izgradnju infrastrukture, javne nabavke bi trebalo usmeriti na domaće kompanije, ukloniti necarinske barijere sa zemljama CEFTA sporazuma, kao i administrativne prepreke koje povećavaju troškove poslovanja.
Umesto formiranja novih budžetskih korisnika, kao što su mnogobrojne agencije, javna ovlašćenja trebalo bi putem tendera preneti na postojeće institucije i organizacije.
