Izvor: B92, 06.Jul.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada i NBS vode suprotne politike
Beograd -- Vlada i NBS treba da sarađuju, da njihove mere budu komplementarne, a ne da vlada vodi anticikličnu, a centralna banka procikličnu politiku,kaže Vladimir Čupić.
Kreditiranje privrede je rizično, smatra Čupić
Ako centralna banka kaže da banke imaju novac, a da ne žele da kreditiraju privredu, mora i da se dogovori sa vladom kako da višak likvidnosti transferišu u preduzeća, smatra predsednik Izvršnog odbora "Hipo Alpe Adria banke". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
On tvrdi i da je važnije pitanje da li kreditiranje privrede koči stroga regulativa monetarne politike i da li banke ne kreditiraju privredu zbog primamljivih kamata na državne hartije, nego da li su građanima podignute kamate na kredite.
Da li poslovne banke razgovaraju sa Narodnom bankom i vladom i ima li zajedničke politike između centralne banke i vlade?
Sa centralnom bankom smo razgovarali o kamatama, a sa vladom smo se poslednji put sastali pre pet meseci. U drugim zemljama, banke, centralna banka, vlada i velika preduzeća se sastaju nedeljno.
Između vlade i Narodne banke Srbije nužna je koordinacija. Ako je ključni problem nelikvidnost, onda centralna banka mora omogućiti transfer novca ka privredi. Tada bi ukupan okvir monetarne politike morao biti relaksiraniji, jer obavezna rezerva od 40 odsto koju banke polažu kod NBS utiče na finansiranje privrede. Novi krediti jesu oslobođeni obavezne rezerve, ali novih kredita nema u dovoljnoj meri.
Takođe, deo rizika plasmana u ovom trenutku snose poslovne banke, i smatram da bi bilo dobro da se u tom procesu pojavi i država sa svojim garantnim mehanizmima. Potpuno bi bilo logično da Narodna banka priznaje garancije državnog Garancijskog fonda. Likvidnost banaka je visoka, a privreda vapi za parama.
Zašto banke izbegavaju da pozajmljuju novac privredi?
Kreditiranje privrede je rizično, jer preduzeća imaju slabije performanse, manje prihode, a mnoga su zabeležila gubitak po osnovu kursnih razlika. Uz to, stroža procena rizika u odnosu na ono što zahtevaju međunarodni standardi poskupljuje kapital i motiviše banke da ne plasiraju novac privredi.
Drugo, cilj nekih od poslovnih banaka je da zadrže postojeći nivo izloženosti prema Srbiji što znači da im centrale dozvoljavaju da kupuju državne hartije, ali i da imaju smanjeni kapacitet za plasiranje privredi. Banke, takođe, kupujući državne hartije imaju relativno siguran plasman uz kamatu od 13-14 odsto. Zboga toga banke u repo hartijama NBS imaju 120 milijardi dinara, a u trezorskim zapisima 50 milijardi dinara. Ukupno, dakle, blizu dve milijarde evra.
Konačno, zbog nestabilnosti, banke moraju da održavaju rezerve likvidnosti iznad optimalnog nivoa. Setimo se samo oktobra prošle godine kad se iz banaka odlivala štednja. Treba imati u vidu i da su krediti jako skupi. Novac je skup i kad ukalkulišete poslovanje privrede, vidite da nema puno kompanija koje mogu da dobiju kredit.
Hipo banka je za pet meseci proknjižila 15 miliona evra rezervacija i 7,2 miliona dobiti
To je suprotno nedavnoj izjavi premijera Cvetkovića da su bankarske marže u Srbiji i sedam puta veće nego u Evropi?
Kapital je danas svuda skup, a u Srbiji je mnogo skuplji nego u Evropi. Prvo, u ovoj godini Srbija ima rejting BB-, što znači da smo u klasi sa Albanijom i Makedonijom, i da smo percipirani kao visoko rizična zemlja.
Istina je da smo isti rejting imali i pre pola godine, a da su kamate bile niže, ali treba imati u vidu da su kamate skočile u svim zemljama. Za desetogišnji kredit naša banka u Hrvatskoj plaća centrali za dva procentna poena nižu kamatnu stopu, nego mi u Srbiji. Cena kredita u Bugarskoj niža je za svega 0,2 a u Mađarskoj za 0,7 procentnih poena nego u Srbiji. U Mađarskoj je pre dve godine cena bila niža za čak šest odsto. U Makedoniji i Crnoj Gori, pak, cena je viša nego u Srbiji za 1,3 a u Bosni i Hercegovini za 0,5 procentnih poena.
Banke ipak zarađuju dvostruko, jer se kamate na potrošačke i gotovinske kredite kreću i do 20 odsto?
Ne, ukoliko ukalkulišete sve troškove. Loših, odnosno kredita koje klijenti ne vraćaju redovno je kod privrede 13 odsto, a kod građana 6-7 procenata. Stambeni kredit, recimo, na deset godina, košta u startu 8,12 odsto, uz tromesečni euribor od 1,12. Ako dodamo troškove rizika od 0,5-1 odsto, operativne troškove i minimalni profit, ukupna kamata je već 9,5 -10 odsto.
Hipo banka je za pet meseci proknjižila 15 miliona evra rezervacija i 7,2 miliona dobiti. Prinos na kapital koji bi normalno trebalo da se kreće između 16 i 25 odsto, a u rizičnijim zemljama oko 25, u Srbiji je prošle godine bio osam odsto. Ako ovaj pokazatelj u Srbiji 2009. bude pet odsto, biće dobro. Po tim stopama, potrebno je 20 godina da vratite investiciju u Srbiji. I pored visokih kamata u 2008. mi smo po kreditnim poslovima bili na nuli ili gubitku. Postoje poslovi gde ostvarujemo dobit, ali to nisu stambeni i krediti sa subvencionisanom kamatom.
Do kraja trećeg kvatrala 2009. vratićemo kamate na nivo pre povećenja, kaže Čupić
To znači da ste u grupi bankara koji kažu da se krediti sa subvencionisanim kamatama i ne isplate?
Oni su bez profita ili marginalno profitabilni. Mi ih odobravamo našim klijentima, ali ne preterano, jer troše sredstva a ne donose profit. Mislim da se sredstva za te kredite lagano iscrpljuju.
Ipak, banke napada i guverner?
Centralna banka je imala primedbe na povećanje kamata na odobrene kredite i mi ćemo do kraja trećeg kvatrala 2009. vratiti kamate na nivo pre povećenja. To smo uradili izlazeći u susret zahtevu Narodne banke, bez ulaženja u dalju diskusiju, u kojoj je centralna monetarna ustanova, što nije baš uobičajeno, pozivala klijente da tuže banke. To je diskutabilno prvenstveno sa aspekta cilja i funkcije vrhovnog regulatora monetarne politike kao što je i diskutabilna tvrdnja da neke banke imaju nezakonite ugovore.
Kamate su rasle, jer su rasli i troškovi na odobrene kredite. NBS je povećala stopu obavezne rezerve sa 18 na 45 odsto. Praktično, da bi plasirali sto miliona evra po obaveznoj rezervi od 18 odsto morali smo da povučemo 120 miliona evra. Kad je centralna banka povećala rezervu na 45 odsto, za plasman od sto miliona morali smo povući 180 miliona evra, od čega smo 60 miliona stavili u NBS, a zarađivali samo na kamati na sto miliona evra. Po stopi obavezne rezerve od 18 odsto i kamati od sedam odsto, na povučenih 120 miliona zarađivali smo milion evra. Sa povučenih 180 miliona mi smo u gubitku dva miliona evra.
Drugo, prosečna kamata na stare stambene kredite je bila oko četiri odsto, dok je na nove oko deset. Želeli smo da napravimo balans, da poskupimo malo stare a pojeftinimo nove.
Da li takvim porukama centralna banka destabilizuje tržište i stvara nepoverenje u banke?
Očekivao sam reakciju Narodne banke kao što rade i druge centralne banke, i nisam ubeđen da je pristup kroz sazivanje konferencija za medije pravi način, jer ima mnogo ozbiljnijh problema kojima centralna banka treba da se bavi. To su problemi ukupnog monetarnog sitema, makroekonomska stabilnost, problemi privrednog sistema. Nije danas pravo pitanje da li je kurs je stabilan. Mora biti stabilan kad su proizvodnja i spoljna trgovina na niskom nivou. Pitanje je da li ćemo imati pad BDP od šest ili sedam odsto, budžetski deficit koji će drastično preći projektovani nivo, te da li se budžet puni dinamikom koja je planirana.
