Izvor: B92, 08.Jul.2010, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada gasila požar, problemi ostali
Beograd -- Prve dve godine rada Vlade obeležila je ekonomska kriza, pad dinara i kupovne moći, rast nezaposlenosti, pad BDP-a, rast zaduženosti i pad stranih investicija.
Najveći deo ta 24 meseca, Vlada je provela pokušavajući da ugasi te požare i pronađe put za preživljavanje kriznog perioda, opredeljujući se konačno za subvencionisanje privrede i potrošnje stanovništva i za okretanje ka "izvoznom modelu rasta".
Iako umnogome različitih mišljenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stručnjaci listom smatraju da je svetska kriza vladu zaista onemogućila da sprovede predizborna obećanja, ali ističu i da je državni program protiv krize mahom usmeren ka prebrođavanju trenutnih teškoća, a da nije dovoljno urađeno na dubljem razvoju privrede koji bi doprineo oporavku u postkriznom periodu.
Greške
Profesor Boško Živković napominje da je subvencionisanje potrošnje bilo pogrešno i da je sve resurse trebalo usmeriti na realni sektor, koji i dalje ima ozbiljnih problema sa likvidnošću i kreditnim rizicima. „Takođe i pojava disonancije u vezi sa antikriznim merama, indicira prisustvo rđavih političkih namera da se velika nevolja iskoristi za pribavljanje političkih poena", dodaje Živković.
Uz to, vladin plan subvencionisanja potrošnje uglavnom je naišao na oštre kritike ekonomista, kao i brojne nesuglasice ministara koji sačinjavaju ekonomski deo vlade, a na prvom mestu ministra ekonomije Mlađana Dinkića i ministarke finansija Diane Dragutinović.
Ograđujući se time da ne može da ocenjuje celu ekonomsku delatnost Vlade, profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković kaže da su u finansijskom sektoru dva događaja bitno obeležila dosadašnji mandat.
"Prvi je brzo zaustavljanje bankarske panike krajem 2008. kada je oko 1,2 milijarde evra štednje povučeno iz banaka. Vlada je tada poslušala preporuke profesije i podigla nivo osiguranja depozita na 50.000 evra, što je brzo zaustavilo povlačenje sredstava tako da je bankarski sektor Srbije ostao relativno stabilan", kaže on.
Živković dodaje da je "drugi bitan događaj to što je Vlada relativno uspešno sprečila smanjivanje ponude kredita. To je, kako se pokazalo, bila kritično važna mera jer je u mnogim zemljama pad ponude kredita prouzrokovao smanjenje BDP-a i masovna bankrotstva. Vlada je subvencionisanim kreditima u realni sektor upumpala dve milijarde evra, što nije dovoljno, ali bez toga skoro da ni ne bi bilo kreditiranja privrede".
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihajlo Crnobrnja ističeda zbog svetske krize Vlada „svakako nije imala sreću da realizuje planove, što je uticalo i na rezultate njenog rada".
"Vladi sugerišem da pored aktuelnih mera za izlazak iz krize, mnogo više pažnje posveti strategiji jer ne vidim da je država počela da realizuje rast izvoza i investicija, a bez toga ćemo samo tabanati bez pomaka. Teško bi bilo reći da je Vladin plan protiv krize bio pogrešan, ali nije dovoljno dobar. Subvencionisani krediti su injekcije koje saniraju situaciju, ali pacijent je bolestan", naglašava Crnobrnja.
Pozitivni signali
"Kada je došlo do sloma svetske privrede i haosa, Vlada Srbije nije znala kako da reaguje, ali u poslednjih nekoliko meseci vidimo poboljšanje u obliku boljih poreskih prihoda, stagnacije uvoza i većeg izvoza. Stižu i nove kompanije koje će ovde ulagati, pa Vladi ostaje kao glavni zadatak da sada radi na privlačenju novih investitora, koji će u Srbiji otvarati produktivna radna mesta", smatra Miroslav Zdravković.
On kaže da "ima puno zemalja u okruženju koje su tokom tranzicije napravile ogroman pomak u izvozu, poput Slovačke i Mađarske, pa zašto ne bismo i mi. U tom cilju država mora da podstiče preduzetništvo i inovacije, kako bismo izvozili proizvode sa višim stepenom prerade, a ne samo sirovine. Mi smo 93. na svetu po konkurentnosti, pa je pitanje kome ćemo izvoziti".
Saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi Miladin Kovačević kaže da je Vlada uspela da zaoštri fiskalnu disciplinu i da radikalno skreše javne rashode od maja 2009. što je bio njen najvažniji odgovor na krizu.
"Vlada nije mogla ni da obeća ni da radikalizuje tektonski problem strukturnih reformi, kao ključnog sidrišta svih problema ekonomije jer su za to potrebna tri preduslova - vremenski horizont, opšti politički konsenzus i priprema javnog mnjenja i određena stabilizacija, ako ne i trajan izlazak iz krize. U ovakvim uslovima, smatram da ni jedno ministarstvo nije loše radilo, a mogu da pohvalim ministarstva finansija, rada, ekonomije, dijaspore i nauke", ističe Kovačević.
Da vlada nije mogla da ispuni obećanja jer nije bila u stanju da predvidi dolazak svetske krize, smatra i Miroslav Zdravković, urednik portala ekonomija.org, koji ima nešto oštrije poglede na politiku penzija i stimulisanja potrošnje.
"Vlada se uplela u probleme sa MMF-om i povećanjem penzija u cilju podizanja potrošnje, kada je zapravo velika potrošnja i bila glavni krivac za rast duga. Dugoročno posmatrano, greška ove vlade, kao i prethodnih je u tome što nije rešila problem neproduktivnosti, pošto je već posle petooktobarskih promena u javnom sektoru bilo dve trećine neproduktivnih radnika, ali ni tada, a ni pred poslednje izbore niko od političara nije hteo da kaže da ti ljudi nisu potrebni", ocenjuje Zdravković
