Izvor: B92, 03.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada bolja u ekonomiji
Beograd -- Kada je u pitanju ekonomija, kabinet premijera Koštunice na dvogodišnjicu formiranja ima više razloga za reči hvale.
Osim političkih tema, građane zanima koliko im se život poboljšao za dve godine. Svaka vlada obećava bolji život, a ova je, posle početnih lutanja zbog kojih je izgubila nekoliko meseci, ipak uhvatila korak i nastavila reforme koje je prethodna započela. Više posla i bolji standard još nisu osigurani, ali se bar ne krećemo u pogrešnom pravcu. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Opšta ocena mogla bi da glasi ima napretka, ali ima i grešaka.
Najveći uspeh ove vlade jeste to što je opstala, kažu i oni koji je kritikuju i oni koji je podržavaju. Na pitanje da li nam je omogućila bolji život, može se odgovoriti i da i ne. U nekim oblastima vidi se napredak, a na neka obećanja sasvim smo zaboravili.
Premijer Vojislav Koštunica na početku mandata izneo je dugu listu ambicioznih planova. Najavio je veći izvoz, a manji uvoz. Rezultat - izvoz jeste povećan, ali je još više porastao uvoz.
Obećao je manje razlike između plata i penzija. Međutim, novim penzionim zakonom ta se razlika još i povećava. Najavljena je poreska reforma, tako da se teret prevali na bogate. Činjenica je da se u Srbiji živi tranziciono - bogati postaju sve bogatiji. Obećana je i veća zaposlenost - statistički, porasla je samo jedan odsto.
Premijer Koštunica obećao je i stabilan kurs dinara, što je uglavnom ispunjeno, uz očekivani postepeni pad u odnosu na evro. Obećao je poštenu i brzu privatizaciju, a koliko je to zaista ispunjeno, ocenjivaće neka buduća vlada. Inflacija je, priznaju i sami ministri, najslabija tačka - umesto jednocifrene, prošle godine premašila je 16 odsto.
Ako su zarade merilo standarda, onda je umesto najavljenog povećanja, on još i smanjen - plate su sada manje za 18 odsto nego početkom prošle godine. Ekonomisti hvale vladu što je donela niz zakona koji olakšavaju poslovanje, ali se sa nekima i odugovlači:
"Čitav niz zakona koje je ona trebalo da donese, od kojih su mnogi bili spremni za donošenje, Vlada nije donela, nije ništa uradila na finansijskom tržištu, nije donela Zakon o hartijama od vrednosti, koji je jedan od najspornijih zakona, donela je čitav niz pogrešnih zakona, recimo to je Zakon o osiguranju, uopšte nije pokrenula dalje reforme", kaže profesor ekonomije Miodrag Zec.
U uspehe vlade spada pre svega okončanje aranžana sa MMF-om i otpis dugova. Doduše posle silnih peripetija. Dobijena je pozitivna ocena studije izvodljivosti i nastavljen proces pridruživanja Evropskoj uniji, ako ga ne zaustave haški problemi.
Građani su, gladni svega, oberučke prihvatili šansu da podižu kredite, ali su onda preterali, pa preti opasnost od prezaduživanja. Nova štednja premašila je dve milijarde evra. Uveden je porez na dodatu vrednost.
Ali, senku na rad vlade bacile su brojne afere koje su je neprekidno potresale: od Knjaza Miloša, do afere kofer, a najveća, Mobtel, upravo je okončana. Ko je dobro prošao, videćemo posle prodaje.
IZIT: Obuzdavanje potrošnje
Glavni zadatak i ove i buduće Vlade Srbije trebalo bi da bude još uvek nerešeno usklađivanje svih vidova potrošnje u Srbiji sa realnim mogućnostima, izjavio je direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac. Ne želeći da direktno oceni dvogodišnji rad Vlade Srbije, Kanjevac je naglasio da prevelika javna potrošnja samo "podgreva" inflaciju. "Ovoliku javnu potrošnju, počev od državne administracije do javnih preduzeća, privreda Srbije sa sadašnjim potencijalom ne može da izdrži, zbog čega se mora napraviti ekonomski program prema kojem će se trošiti samo koliko se zaradi", kazao je Kanjevac na konferenciji za novinare, prenosi Beta.
Saradnik IZIT-a Saša Đogović ocenio je ipak da je Vlada Srbije "uspela" u uvođenju poreza na dodatu vrednost, koji je suzbio sivu ekonomiju i promenila kurs kretanja industrijske proizvodnje u pozitivan od leta 2005. godine. Pozitivne tendencije u izvozu moraju se ipak uzeti sa rezervom, kaže Đogović, obrazloživši da se prilikom izvoza uglavnom prodaje roba niže jedinične vrednosti.
Kao nedostatak ekonomske politike u poslednje dve godine, Đogović je naveo još uvek nedovoljan broj stranih grinfild investicija, odnosno direktnog ulaganja stranog kapitala u Srbiju.
