Izvor: B92, 20.Sep.2011, 01:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada bez aduta u borbi sa krizom

Beograd -- Za antikrizne mere koje su bile na snazi prethodne dve godine para više nema, a tek objavljeni rebalans - ne nudi nijedan novi program.

A koliko će udar krize biti snažan danas je teško proceniti.

Prema informacijama Novosti, upravo o nemogućnosti tačne procene mogućih šteta razgovaralo se i prilikom nedavnih pregovora sa Misijom MMF koja, takođe, nije mogla da ukaže na tačan stepen mogućih "oštećenja" srpske privrede nakon prelivanja novog talasa svetskih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomskih problema.

Ono što se zna jeste da je izvoz značajno usporen, da investicije nikada nisu bile manje, da država više nema druge mehanizme pokrića deficita nego da se zadužuje, ali i da je broj onih koji danas ima sreću da uopšte imaju posao sve manji. Poslednji podaci kažu da je nezaposlenost dostigla gotovo 23 odsto, ali i da se nova otpuštanja tek očekuju.

RAZVOJNA BANKA

Do kraja oktobra očekuje se prvi nacrt zakona o Razvojnoj banci, u kome će biti definisan izvor i visina osnivačkog kapitala, način funkcionisanja i raspon kamatnih stopa.

Privrednici već nekoliko meseci apeluju na nadležne da na vreme osmisle mere kojima će ublažiti posledice nadolazeće krize. Preraspodela državne kase, međutim, pokazuje za njih novca nema.

Nema više subvencinisanih kredita za likvidnost i investicije, a Fondu za razvoj je pripalo svega 650 miliona dinara više nego što je to planirano budžetom. Doduše, na pozajmice sada računaju i hladnjačari, koji su zauzvrat malinarima ponudili veće otkupne cene.

U Ministarstvu ekonomije i dalje ne odustaju od ideje da se privredi može pomoći jeftinijim kreditima i to tako što bi NBS smanjila obaveznu rezervu bankama na plasmane koje bi bile namenjene izvoznicima. Firmama treba „jeftiniji" novac, ali se iz centralne banke više puta čulo da oni za tu meru nisu spremni.

Drugi pravac pomoći bila bi administrativna „seča", koja bi trebalo da smanji parafiskalna opterećenja. Reforma propisa, međutim, u Srbiji traje već nekoliko godina i još nije dala očekivane finansijske rezultate. Lokalne samouprave, s druge strane, manjak u kasi najlakše nadoknade povećanjem svojih nameta.

Oko 800 miliona dinara više rebalans je opredelio za privlačenje direktnih investicija, pa je u 2011. za njih namenjeno ukupno 3,5 milijardi dinara. Sa 700 miliona dinara su „ojačana" sredstva za podsticanje namenske proizvodnje, a to su subvencionisani krediti za likvidnost privrede, ali i nabavku domaće robe. Od tog novca, 300 miliona dinara ide na subvencionisanje stambenih kredita.

Nastavak na B92...