Izvor: B92, 15.Okt.2013, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizija: Štednja i(ili) investitori
Beograd -- Srbija mora da popravi poslovno okruženje, da ukloni kočnice koje su prepreka za banke i za privredu i tada će naša zemlja biti magnet za investicije.
Ovo je zaključak 13. ekonomskog samita koji se održao u beogradskom hotelu Metropol.
Odgovor na pitanje kako stvoriti novu ekonomsku viziju Srbije pokušali su da daju ljudi iz političke, akademske i poslovne branše iz zemlje, regiona ali i sveta.
Novi set ekonomskih mera koje je Vlada Srbije saglasno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << donela trebalo bi da konačno doprinese tome da Srbija stane na zdrave noge, međutim, da bi do došlo do privrednog rasta, uz ove moraju se doneti i bolnije mere. Prekretnicu za Srbiju predstavlja otvaranje pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom, što će joj pomoći da konačno promeni sliku u svetu, čulo se na ekonomsko-političkom samitu.
Srbija da bude magnet za investicije
Prvog dana samita u fokusu su bile mere štednje, odnosno set novih ekonomskih mera koje je vlada objavila prošle nedelje a koje bi trebalo da doprinesu privlačenju stranih investitora za kojima naša zemlja vapi.
Investitore je pozvao i premijer Srbije Ivica Dačić koji je poručio da je Srbija dobro mesto za investiranje .
"Srbija je stabilna, ima dobre odnose sa susedima i ne preti joj bilo kakva destabilizacija, ni ekonomska ni politička ni bezbednosna“, rekao je on.
Dačić je naglasio da Srbija želi strane investitore ali i domaće, on je predložio i da se konačno "sa papira pređe na konkretne projekte, da se više ne potpisuju memorandumi i da se izbegnu međunarodni skandali kojih je zbog toga bilo.
Premijer je učesnicima samita predočio da Vlada Srbije ima tri cilja: Što brži ulazak u Evropsku uniju, stvaranje bolje pozicije u svetu i ekonomsku stabilizaciju. On je upozorio da nemamo više vremna za odlaganje i da neka sledeća vlada verovatno ne bi imala o čemu da odlučuje. Dačić se osvrnuo i na razgovor sa potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom kada mu je Bajden rekao da će Srbija kada dobije datum pregovora sa EU i sa svojom pozicijom biti magnet za investicije.
I ministar privrede Saša Radulović pozvao je investitore, on im je predložio da učestvuju u postupku privatizacije javnih preduzeća u našoj državi.
"Moramo da zaustavimo krvarenje iz javnih preduzeća. Svetska banka je upozorila da nas to odlivanje košta 750 miliona o mora da prestane", naveo je.
On je u svom izlaganju obećao da će svi , i investitori, i sindikati kao i radnici, imati uvid u podatke o tim preduzećima a ti podaci biće u tzv. ličnim karatama preduzeća koje će, kako je najavio biti predstavljene na konferenciji Restart.
"Nikada nismo propustili priliku da propustimo priliku. Nadam se da više neće biti tako. Da bi se promenilo stanje, prvo mora da se promeni država. To ne odgovara nekim ljudima", rekao je Radulović.
Da vlada ima podršku investitora kada je reč o sprovođenju ovih reformi, potvrdio je predsednik Saveta stranih investicija Frederik Koen.
"Strani investitori ostaće pouzdan partner srpskoj vladi u obezbeđivanju produktivnog i stabilnog privrednog okruženja. Najbitiniji preduslovi za aktivnost investitora su održivost i izvodljivost“, poručo je Koen.
Da Evropska unija očekuje da Srbija uspostavi tržišnu ekonomiju koja funkcioniše i koja će biti sposobna za suočavanje sa konkurencijom u EU, izjavio je šef delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport.
Stabilnost Srbije važna je i za region, zato predsednik Republike Srpske Milorad Dodik želi da se saradnja dve zemlje produbi, naročito što je Srbija za RS najveći ekonomski partner.
“Prošlost još utiče na naše odnose ali mi se okrećemo ekonomiji. Politička stabilnost je preduslov za svaku ekonomsku saradnju Naša tržišta su međusobno tradicionlno pvezana i postoji potreba da se da saradnja dodatno poboljša", rekao je Dodik i najavio gradnju tri hidrocentrale na Drini kao zajednički projekat.
Da su mere vlade mogle biti ambicioznije, zaključio je šef kancelarije međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Deahaeng Kim. On ipak kaže da je važno da je unutar vlade usaglašeno da je potrebna fiskalna konsolidacija.
Stanje:
Ekonomisti: Mere dobre, ali za početak
Stručna javnost kaže da su mere vlade dobre za početak ali i da je potrebno još reformi, što je ponovila i Kori Udovički u izjavi za B92, ipak bivši premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da mere nisu dovoljne i da su zakasnile oko godinu dana. Profesor Miroljub Labus kaže da mi nemamo šta da izvozimo, i da je pored ovih mera potreba i penziona reforma.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković nadovezao se na Labusovu izjavu da mi ne možemo mnogo da ponudimo, da ne možemo da ponudimo revolucionarne stvari, ali da su ove mere prvi pozitivan korak.
"MMF jeste grešio, to su i oni priznali, ali naš problem je i zbog toga što nismo dovoljno slušali MMF. Ali obrni-okreni sami smo krivi za naše probleme", ocenio je Vučković.
On kaže da privrednog rasta ni sledeće godine neće biti ili će biti veoma mali, ali da ne bi bilo dobro da za to neko optuži nove mere jer bi i bez njih rast izostao.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ocenio je da postoji rizik kada su u pitanju mere vlade za smanjenje budžetskog deficita, je rizik da mere koje se odnose na povećanu naplatu poreza i smanjenje sive ekonomije ne daju očekivani efekat, pa će možda zbog toga u narednoj godini biti potrebne neke dodatne mere.
On je istakao da je u narednim godinama neophodno da se javna potrošnja stavi od kontrolu, odnosno da država počne da troši onoliko koliko zarađuje za šta je ključno sprovesti strukturne reforme. To, kako je naveo, podrazumeva završetak procesa restrukturiranje preduzeća, sprovođenje penzijske reforme.
"Efekti vladinih mera za fiskalno prilagođavanje iscrpeće se za deset do dvanaest meseci ako ne bude strukturalnih reformi ", rekao je predsednik ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
Prema njegovim rečima, država mora da reformiše javni sektor ali to će biti teže nego prošle godine jer je "deo municije već potrošen". Kako je rekao, arsenal mera na prihodnoj strani, osim povećanja niže stope PDV-a, već je iskorišćen prošle godine i nema više prostora za povećanje poreza.
Vlahović upozorava da se ne mogu u kratkom roku menjati porezi i doprinosi na rad, jer bi to donelo novu makroekonomsku nestabilnost. Kako je istakao, takve mere su lepe želje ali nisu realne.
Govoreći o problemu javnih preduzeća Vlahović hvali to što se sada u javnosti spominje i reč "privatizacija" osim dosadašnje" restruktuiranje", što znači da postoji i politička volja da se ta preduzeća dovedu u red bez obzira što se ranije nije razmišljalo o njihovoj prodaji. Vlahović je zaključio da je dobro što je vlada shvatila da zaduživanje više nije moguće , jer bi brzo usledio bankrot.
Prema rečima privrednika, da bi se postigao privredni rast mora se ulagati u razvojne grane kao što su energetika i poljoprivreda.
Generalni direktor Viktorija grupe Zoran Mitrović kaže da poljoprivreda može mnogo da doprinese makroekonomskoj stabilnosti. Kriza, rekao je, nije uticala na njihovu kompaniju i oni su spremni da još investiraju u toj oblasti. Mitrović savetuje da je potrebno ulagati u mesnu i mlečnu industriju, odnosno povećati razvoj procesne industrije jer to može doneti nova radna mesta. Potrebna je i ravnomerna raspodela subvencija, naveo je.
Za Mihaila Jankovića, generalnog direktora kompanije Knjaz Miloš, mere vlade su očekivane zbog trenutnih troškova zaduživanja, ali prema njegovom mišljenju, one će dovesti i do pada potrošnje.
"Često sami sebi pucamo u noge", kaže on.
Kako dovesti investitore?
Drugi dan samita bio je, kako je rekao bivši ministar Dinkić - dan za privlačenje investicija i iako manje posećen važniji je od prethodnog, čulo se drugog dana.
Zamenik predsednika Komiteta Vlade za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mlađan Dinkić rekao je da je potrebno nastaviti sa davanjem državnih podsticaja investitorima kako bi došli do privrednog rasta, novih radnih mesta i povećanja izvoza.
Prema njegovim rečima, bez troškova nema ni efekata, a za svaku zemlju kao što je Srbija u uslovima krize potreban je privredni rast koji nije moguć bez više investicija.
"Borba za nove investicije je suštinska borba", istakao je Dinkić.
Dinkć je istakao da su i domaće i strane firme do sada imale jednak tretman u korišćenju podsticaja i da se na jedan evro podsticaja sedam vraćalo u budžet, što SIEPU čini revolving fondom , naveo je. On pozvao predstavnike vlasti da nastave sa onim što je bilo dobro, a da promene loše.
Među reformama koje treba sprovesti Dinkić je naveo uklanjanje birokratskih procedura, brže izdavanje građevinskih dozvola i promenu vlasnistva nad zemljištem, izmenu Zakona o radu i nastavak modrenizacije Poreske uprave Republike Srbije. Treba, osim toga, proširiti osnovu izvozno orijentisane privrede tako što će domaća mala i srednja preduzeća biti povezana u lanac dobavljača najvećih izvoznika, rekao je Dinkić.
Diplomate: Privatizacija mora biti dobra
Srbiji su potrebne jaka ekonomija i jaka privreda, kao i dobre privatizacije, ali zemlja mora da pazi privatnog monopola, poručili su Koordinator za ekonomske poslove mađarskog ministarstva spoljnih poslova Zolt Besej, ambasador Francuske Fransoa-Gzavije Denio i austrijski ambasador u Beogradu Johanes Ajgner.
Oni su prepznali odlučnost vlade da sprovede reforme, posebno nagalašavaju da je Srbiji potrebana privatizacija ali upozoravaju da ta privatizacija mora biti dobra kako bi se izbegao privatni monopol koji je često gori od državnog. Oni savetuju da je potrebno popraviti poslovni ambijent kako bi došli investitori i kako bi se ovde i zadržali.
Bankari: Bolje da su propale banke
Bankari su poručili da banke mogu da budu podrška razvoju.
Kako je rekao generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić - "banke imaju pare, samo su potrebni klijenti“.
Dugalić je naveo da će rast standarda, bruto domaćeg proizvoda i zaposlenosti uticati da će kreditni dug po glavi stanovnika koji iznosi 740 evra, porasti a to će, kako je rekao, biti direktan pokazatelj da zemlja izlazi iz ekonomske krize. On je naglasio i da je ukupan obim kredita u Srbiji u opadanju poslednjih godina, što je loše jer nema razvoja bez investicija, a nema investicija bez kredita.
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić je naveo da Srbija mora da se trudi da izbegne fiskalnu dominaciju, što je više politička nego stručna odluka, jer u suprotnom će novi rast kamatnih stopa udariti na realan sektor.
Savić je podsetio da je već bilo predloženo 38 mera od kojih ni pet nije sprovedeno i zato poručuje da se mora odlučno ići u dugoročne reforme.
Bankari koji su ujedno i zatvorili dvodnevnu konferenciju, kažu da su na celom skupu dominirali uslovi poslovanja, oni su zaključili da Srbija ima poslovno okruženje koje ne služi biznisu, nije orijentisano da poveća profit i GDP.
Komentarišući kako su banke uticale na krizu u Srbiji, bankari kažu da su banke kod nas zadržale stabilnost a da se na drugoj strani realni sektor urušio, što je suprotno u odnosu na situaciju koja je bila u svetu gde je kriza počela zapravo propadanjem velikih banka. Za nas bi, kako kažu, bilo bolje da su banke propale jer bi banke lakše izlečili nego privredu.
Oni su poručili da moramo da se rešimo svih kočenja koja su tokom samita navedena, i birokratska, administrativna, dozvole, infrastruktura....jer to koči i banke i realan sektor, i iznova ćemo ići u začaran krug bez dugoročnih reformi.
