Izvor: B92, Beta, 28.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vital: Otpremnine u jednom delu
Brisel -- Novembarska inflacija u zoni evra osetno je opala - na 2,1 odsto na godišnjoj osnovi, sa 3,2 procenta u oktobru, saopštila je statistička služba Evropske unije.
Tako visok mesečni pad inflacije nije zabeležen u regionu 15-člane zone još od 1991. godine, navodi se u izveštaju Evrostata i ukazuje da je sada, usled znatno smanjenih inflatornih pritisaka, otvoren put Evropskoj centralnoj banci (ECB) da usvoji odluku o novom kresanju kamata.
ECB je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u prvojoj polovini novembra i početkom oktobra već snizila vlastitu baznu kamatu za jedan procenat, na 3,25 odsto, ali se u krugovima finansijskih stručnjaka veruje da će se već početkom narednog meseca odlučiti za još jedno kresanje interesne stope, da bi se što pre prevazišle posledice najgore globalne finansijske krize u proteklih osam decenija.
Emisiona banka zemalja koje koriste zajedničku valutu - evro - je ranije za regionalnu ekonomiju utvrdila ciljnu godišnju inflatorne stopu od dva odsto.
Sredinom ove godine, u periodu rekordnih cena nafte, inflacija u zoni evra je bila veća od četiri odsto, ali je posle drastičnog pojeftinjenja osnovne energetske sirovine, u protekla četiri meseca, počela da pada.
Ekonomisti koje je ranije aneketirala agencija Blumberg su za novembar prognozirali inflaciju u zoni evra od 2,4 odsto, ali se pokazalo da je realno smanjenje potrošačkih cena, na osnovu kojih se utvrdjuje inflatorna stopa, bilo veće od očekivanog.
U odvojenom izveštaju Evrostata se navodi da je stopa nezaposlenosti u zoni evra tokom novembra blago uvećana, na 7,7 odsto, sa oktobarskih 7,6 procenata.
Nivo nezaposlenosti u "evrolendu" trenutno je najviši od januara 2007. i taj podatak, kombinovan sa jučerašnjim izveštajem o padu novembarskjog indeksa poslovne klime u zoni evra na najniži nivo za 15 godina, takodje ukazuje da treba očekivati niže kamate pod kontrolom ECB, ističe se u izveštaju Blumberga.
Agencija podseća i na izjavu predsednika ECB Žana Kloda Trišea, datu ranije ove sedmice, da će se privreda zone evra iduće godine suočiti sa negativnom stopom rasta.
Komesar Evropske unije za monetarne poslove Hoakin Alumnia je takodje ukazao da dogodine u zoni evra treba očekivati produžetak recesije, koja je u reginalnoj ekonomiji zabeležena i tokom trećeg tromesečja ove godine.
Investitori, čije mišljenje je ove sedmice prenela agencija Rojtres, ocenjuju da bi se rukovodstvo ECB, kada se 4. decembra ponovo sastane, moglo opredeliti da snizi baznu kamatu za najmanje 0,75 procenata, na 2,5 odsto. Takvo mišljenje dele i ekonomisti dve velike zapadnoevropske banke - nemačke "Komercbanke" i belgijske "Fortis".
Neki članovi Saveta ECB ne dele, medjutim, stav da bi banka obavezno trebalo da snizi baznu kamatu za 0,75 odsto, već se, ako je ceniti prema izjavi austrijskog predstavnika u rukovodstvu banke Evalda Novotnija, zalažu za umerenije kresanje osnovne interesne stope.
Novotni je ove sedmice rekao da bi ECB, kad je reč o daljem labavljanju bazne kamate, trebalo da sačuva neku rezervu, zbog mogućeg daljeg zaoštravanja ekonomske krize.
Na osnovu toga neki ekonomisti izvlače zaključak da bi se ECB mogla opredeliti i za smanjenje bazne kamate od 0,50 procenata, kao što je to uradila tokom ovog i prošlog meseca.
Sutra (cela) otpremnina otpuštenima iz Vitala
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Nov.2008, 19:37
VRBAS - Svim radnicima uljare Vital iz Vrbasa, koji su proglašeni za tehnološki višak, sutra će biti isplaćene otpremnine i to odjednom, a ne u tri dela kako im je nudio poslodavac...Radnici su obavešteni su da će se isplata otpremnine i potpisivanje rešenja o otkazima obaviti sutra u periodu...
