Izvor: Politika, 18.Nov.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoki nameti na plate
Srbija, zbog velikog deficita u budžetu, nije pošla primerom nekih evropskih zemalja koje su zbog krize smanjile poreze i doprinose na zarade
Jedna od najčešće spominjanih prednosti Srbije u odnosu na druge zemlje u okruženju je – niska nadnica. I odista s prosečnom platom od oko 380 evra spadamo u red država sa najmanjim platama. Problem je, međutim, što su nameti na te plate nesrazmerno visoki, pogotovo na primanja koja su znatno ispod tog skromnog proseka. Drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rečima, ne postoji selektivnost u opterećenjima – da se srazmerno više uzima od onih koji i primaju više.
Prema podacima portala EurAktiv Srbija, a prenosi Beta, poresko opterećenje plata u Srbiji je na nivou proseka EU, ali nema skale u oporezivanju visokih i niskih zarada, nego se svima uzima gotovo isti procenat.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, poresko opterećenje bruto plata u Srbiji je 38,5 odsto, a u EU 39 odsto.
To opterećenje je, kako je preneo EurAktiv (www.euractiv.rs), jednako nametu od 63 odsto na neto platu što znači da na svakih 100 dinara koje isplati zaposlenom, poslodavac u Srbiji mora da izdvoji još 63 dinara za poreze i doprinose.
Problem sa sistemom oporezivanja plata u Srbiji nije, međutim, samo u tome što je poresko opterećenje preveliko za prosečnu platu, nego u tome što je žestoko za plate niže od proseka, istakao je profesor na predmetu Tržište rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko.
Poreska opterećenja na plate niže od proseka, kakve prima većina zaposlenih, procentualno su gotovo identična kao na visoke. Tako na neto platu od 210 evra poslodavac državi daje još 127, što je 62 odsto neto zarade, dok se na dvostruko veću platu izdvaja 66 odsto, a na 150.000 dinara 68 odsto.
Kako je ukazao Arandarenko, drugi problem je to što je u Srbiji neoporezovani iznos plate mali – 73 evra, dok je u evropskim zemljama taj deo često jednak minimalnoj zaradi, a u nekim zemljama su i stope doprinosa za radnike sa malim platama niže.
U Srbiji se, doduše, ne plaćaju doprinosi za penziono i socijalno osiguranje za plate koje su do 35 odsto od proseka zemlje, ali ni na deo primanja koja su iznad pet prosečnih plata – nešto manje od dve hiljade evra. Za nekog, na primer, ko ima platu od pet hiljada evra doprinosi od 22 odsto obračunavaju se za deo zarade do dve hiljade, a ostatak je neopterećen za penziono i socijalno osiguranje.
Jedan broj zemalja u EU u aktuelnoj krizi smanjio je opterećenje zarada i ponudio olakšice za porodice. Srbija nije pošla tim primerom, jer se nametnuo problem minusa u fondovima i budžetu. Poreske reforme, najavljivane za 2009. i 2010. godinu, odložene su za neko bolje i bogatije vreme.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Nebojša Ćirić nedavno je predložio da se pre parlamentarnih izbora koji se očekuju u proleće 2012, opterećenje na neto plate smanji sa 63 odsto na 40 do 45 odsto, ali taj plan se za sada ne razmatra zvanično.
Prema pisanju EurAktiva, postoje velike prepreke za ostvarenje tog plana u mandatu sadašnje vlade – predlog ima predizborni karakter, a o njemu se još nije izjasnila Demokratska stranka, najveći koalicioni partner stranke G17 čije stavove iznosi Ćirić.
Druga eventualna promena o kojoj se govori jeste podizanje neoporezivog iznosa plate na 100 evra, na šta se vlada obavezala u dogovoru sa socijalnim partnerima sredinom ove godine, ali i to bi se odrazilo na budžet.
Stručnjaci podvlače da odluka o smanjenju poreskog opterećenja plata ne može biti izolovana mera, što znači da bi bilo potrebno smanjenje rashoda u budžetu ili povećanje deficita i povećanje nekih drugih poreza, što znači povećanje PDV. „To ne može da bude reforma koja samu sebe finansira, kad god da smo je sprovodili, i u dobra i u loša vremena”, smatra član Fiskalnog saveta koji se dugo bavio poreskom reformom Nikola Altiparmakov, ne želeći da kaže da li bi povećanje PDV bilo neophodno u slučaju poreske reforme.
Lokalne samouprave usprotivile su se povećanju neoporezivog dela, jer je nedavno usvojen zakon o njihovom finansiranju po kojem one dobijaju više novca od poreza na plate na svojoj teritoriji.
S. Kostić
----------------------------------------------------------------------
Bajec: Razmotriti smanjenje poreza na zarade
Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec smatra da ne bi trebalo povećavati stopu poreza na dodatu vrednost, već razmotriti smanjenje poreza i doprinosa na zarade. On je rekao da bi smanjenje doprinosa dovelo do pada prihoda u budžetu, koji bi se, kako je naveo, mogli nadoknaditi smanjenjm javne potrošnje.
Bajec je naveo da bi se tim smanjenjem, prema nekim predlozima, mogla uštedeti gotovo milijarda evra.
Prema njegovim rečima, bitno pitanje fiskalane reforme je da li postoji prostor za smanjivanje poreza parafisklalnih opterećanja, kako bi se privredi olakšalo poslovanje. Pitanje je kako rasteretiti privredu i istovremeno finansirati osnovne javne potrebe kao što su penzije i zdravsteni sistem, koji još nisu reformisani, rekao je Bajec.
Beta
------------------------------------------------------
Visoke obaveze
Potpredsednica vlade Verica Kalanović na prezentaciji studije Projekta američke organizacije za pomoć USAID o administativnim preprekama poslovanju u Srbiji, rekla je da se priprema nova reforma kojom će se pojednostaviti administrativna procedura i poboljšati konkurentnost preduzeća.
Administrativne obaveze koje nameće država, koštaju preduzeća u Srbiji 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 1,35 milijardi evra godišnje, pokazali su rezultati studije USAID. Ta suma je previsoka u poređenju sa pojedinim zemljama EU. U Austriji te obaveze koštaju 2,8, u Češkoj 2,9, u Danskoj 2,1, a u Holandiji 1,7 odsto BDP.
Beta
objavljeno: 19.11.2011.
