Izvor: Blic, 08.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoke školarine za dve trećine ispitanih
Visoke školarine za dve trećine ispitanih
BEOGRAD - Od 4. do 7. juna 2002. godine beogradski Centar za marketing istraživanja 'Marten Board International' (www.martenboard.co.yu), licencni partner 'British Market Research Bureaua' iz Londona, u saradnji sa dnevnikom 'Blic', sproveo je ispitivanje javnog mnjenja s ciljem da se utvrdi šta građani misle o predloženim visinama školarina za samofinansirajuće studente i prosečnim mesečnim izdacima potrebnim za školovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dece. Istraživanje je obavljeno na slučajnom stratifikovanom uzorku od 598 ispitanika, punoletnih građana Srbije (bez Kosova i Metohije).
1. Među onim ispitanicima koji imaju decu koju školuju, skoro četvrtina, tačnije 24,6 odsto njih mesečno za školovanje jednog deteta izdvaja između 1.501 i 2.500 dinara, dok petina, odnosno 20,3 odsto građana iz ovog dela populacije za školovanje izdvaja u proseku preko 5.500 dinara mesečno; 10,7 odsto naših građana za školovanje deteta izdvaja između 3.501 i 5.500 dinara.
Koliko novca mesečno izdvajate za školovanje vašeg deteta?
2. Predložena cena od 29.000 do 130.000 dinara za upis samofinansirajućih studenata na prvu godinu studija za veliku većinu, koju čini 88,2 odsto građana Republike Srbije, visoka je, što ukazuje na potrebu za korekcijom predloženih iznosa školarina. Za 7,2 odsto anketiranih visina školarine između 29.000 i 130.000 jeste adekvatna, dok samo 1,8 odsto njih smatra da su ove cene niske. Kakva je, po vama, predložena cena od 29.000 do 130.000 dinara za upis samofinansirajućih studenata na prvu godinu studija?
3. Više od dve trećine, tačnije 68,5 odsto građana ne bi u ovom trenutku i po ovim cenama bilo u mogućnosti da finansira studiranje svog deteta. Više od četvrtine anketiranih, tačnije 27,9 odsto njih, izjavilo je da bi u ovom trenutku moglo da snosi troškove studiranja samofinansirajućeg studenta, dok je onih koji u vezi sa ovim pitanjem nisu mogli da daju svoju procenu - 2,8 odsto. Da li biste u ovom trenutku, po ovim cenama školovanja, bili u mogućnosti da finansirate studiranje deteta?
4. Po mišljenju čak 97,6 odsto anketiranih građana, država bi trebalo da snosi troškove školovanja i studiranja izuzetno nadarene dece. Samo 1,2 odsto smatra da nadarena deca ne bi trebalo da se školuju o državnom trošku, dok je 0,6 odsto ispitanih neodlučno u vezi sa ovim pitanjem.
