Izvor: Politika, 27.Apr.2013, 12:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka potrošnja ne leči krizu
Tek kada zaposlenost počne da raste imaćemo pouzdan znak da izlazimo iz višegodišnjih ekonomskih teškoća, upozoravaju ekonomisti
Da li je svetsku i našu ekonomsku krizu prouzrokovalo preterano mešanje države ili je do krize došlo zato što je država loše radila ostalo je nejasno i posle jučerašnje rasprave ekonomskih stručnjaka u Akademiji ekonomskih nauka u Beogradu. Stekao se, ipak, utisak da se liberali i antiliberali u jednom slažu – stanje svetske ekonomije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je daleko od dobrog, a ni ozdravljenje srpske privrede i javnih finansija nije izvesno.
Čulo se i da Srbija ne može da vraća svoje dugove i da će od MMF-a morati da traži reprogramiranje duga. Zvučalo je kao poziv na uzbunu.
Domaća ekonomska pamet, po onome što se juče moglo čuti, još nije saglasna šta nam valja činiti.
Stav je Ljubomira Madžara da je država zlo koje je dovelo do ekonomske katastrofe i zato ga treba učiniti što manjim. Pa zato: „Optužiti državu za postojeće degenerativne procese, a spas tražiti u njenom dodatnom, mnogo širem angažovanju, očigledna je i drastična protivrečnost, koja ne može drukčije da se okarakteriše nego kao bolest mišljenja.”
Kori Udovički, direktorka Centra za visoke ekonomske studije, ukazala je da javni dug država, koje su od početka krize štampanjem para spasavale banke i privredu, sve više narasta. Njegov rast je posledica i nastojanja da se tako poveća tražnja stanovništva sa srednjim i niskim primanjima. Taj prenaduvani balon preti da pukne i ponovo izazove krizu.
Profesor Mlađen Kovačević je ukazao da je Srbija u veoma teškoj ekonomskoj i društvenoj krizi, koja je većim delom posledica pogrešnih reformi nametnutih zemlji početkom ovog veka. „Državaje loše radila, a mnogo od onoga što je morala da uradi – nije učinila.” Zato se visoka nezaposlenost ne smanjuje, raste budžetski deficit i ukupni devizni dug visoko zadužene države, privrede i stanovništva. U prošloj godini u plaćanju sa inostranstvom Srbija je bila u minusu oko 1,5 milijardi dolara. Zaduživanje države od nove godine za još tri milijarde dolara za njega je „neodgovornost prema budućim generacijama”.
Neoliberalizam i haos u glavama koji je proizveo, uzroci su svetske i naše krize, ubeđen je Jovan B. Dušanić, uz opasku: „Predstoje nam teška vremena.” On smatra da je za izlazak iz svetske krize neophodno napustiti dolar kao svetsku rezervnu valutu i onemogućiti emitovanjesvetskog novca bez realnog pokrića.
Ono što mogu veliki i moćni, ne mogu države u razvoju, ukazuje Nebojša Katić. One ne mogu da štampaju novac. Kriza je neizbežna kadanacijatrošiprekomogućnosti. Svejednodali to radi privatni,javnisektorilito čine zajedno. Rizik krize se mnogo jasnije vidi kroz deficit tekućeg bilansa i visinu spoljnog duga, nego kroz budžetski deficit i javni dug. Kriza se ne izbegava samokontrolomjavne, već i kontrolom potrošnje „racionalnog” privatnogsektora. Kada zaposlenost počne da raste, kaže Katić, biće to znak da kriza jenjava.
Milan Šojić smatra da je raskorak između prispelih obaveza i raspoloživog bruto domaćeg proizvoda neodrživ. Za otplatu rata u ovoj godini mora da se izdvoji 13 odsto bruto domaćeg proizvoda, koji je sada dostigao samo 62 odsto onog iz 1989. godine.
– Ne možemo da vraćamo dug, jer nemamo šta da izvezemo. Izlaz je u razvoju preduzetništva i samozapošljavanju. U suprotnom nas čeka diktatura poverilaca – rekao je Radovan Pešikan, zalažući se „za državu po meri”.
Godišnji rast BDP-a ne pokriva ni kamate na kredite, a restriktivnom monetarnom politikom bez razvoja nećemo se razdužiti, rekao je Slobodan Komazec.
A. Mikavica
objavljeno: 27.04.2013.
