Izvor: B92, 14.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka nezaposlenost među izbeglima
Beograd -- Nezaposlenost među izbeglim i raseljenim osobama u Srbiji je za oko 10 odsto viša nego kod domaćeg stanovništva.
To pokazuje istraživanje "Socioekonomski status izbeglih i raseljenih lica i njihov status na tržištu rada". Prema istraživanju, nezaposleno je 27 odsto izbeglih, 35 odsto raseljenih i 21 odsto "domaćeg stanovništva", a procenat preduzetnika je upola manji među izbeglicama i raseljenima.
Utvrđeno je i da je učešće radno sposobnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanovništva kod izbeglih i raseljenih za oko tri odsto više negod kod domaćeg stanovništva.
Cilj istraživanja, koje je predstavljeno danas u "Hotelu M" u Beogradu, je pospešivanje mogućnosti zapošljavanja ugroženih grupa.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Vladimir Ilić najavio je da će rezultati istraživanja poslužiti kao smernica za utvrđivanje mera koje će se preduzimati za smanjenje nezaposlenosti.
On je rekao da je istraživanje još jednom ukazalo da je neophodno poboljšati informisanost stanovništva o programima Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i usavršiti način na koji se informacije prenose javnosti.
Mere će ubuduće biti transparentnije, a sistem službe zapošljavanja mora biti decentralizovan kako bi se programi prilagodili potrebama lokalnog tržišta rada i lokalnog stanovništva, kazao je Ilić.
Autor istraživanja, psiholog Goran Opačić, ukazao je da 96 odsto izbeglica i raseljenih koji su na evidenciji Službe za zapošljavanje nikada nije dobilo ponudu za posao od te službe, dok više od 70 odsto nikada nije čulo za mere aktivnog zapošljavanja.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 780 porodica izbeglih i 780 porodica raseljenih, što je ukupan uzorak veći od 5.000 osoba, kazao je Opačić.
Ekonomista Mihail Arandarenko je ukazao da izbeglice i raseljeni imaju manje mogućnosti da investiraju u obrazovanje i obuku, da češće rade u sivoj ekonomiji i imaju manji pristup kreditima, što otežava njihov položaj.
Sa druge strane, oni su više aktivni prilikom traženja posla i više su angažovani u privatnom sektoru, što su pozitivne okolnosti za sadašnje tržište rada, kazao je Arandarenko.
Istraživanje je sprovedeno u organizaciji Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi, Centra za mir i razvoj demokratije iz Beograda i Novosadskog humanitarnog centra, a finansirano je iz fondova EU.
