Izvor: Blic, 11.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka cena za dozvoljeni minus
Visoka cena za dozvoljeni minus
Od ukupno 160 milijardi dinara kredita odobrenih građanima na minuse na tekućim računima otpada između šest i sedam odsto, što je oko 10 milijardi, navode u Narodnoj banci Srbije uz opasku da je ta vrsta zaduživanja zapravo i najskuplja, te da je stoga treba koristiti samo u krajnjoj nuždi.
Koliko je takvo zaduživanje skupo najbolje pokazuju podaci o visini godišnjih kamatnih stopa na dozvoljene minuse, jer se stope kreću od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 25 do 34,5 odsto. Pa ipak, i pored visokih kamatnih stopa, građani često posežu za takvim načinom premošćavanja nedostatka novca i, kako navode u bankama, retki su vlasnici tekućih računa koji bar jednom ne uđu u minus. Razlog zašto se ljudi odlučuju baš za minus na računu najverovatnije leži u tome što se ta vrsta pozajmice najbrže i najjednostavnije odobrava. Najčešće po automatizmu, a ta brzina ima svoju cenu izraženu kroz visoku kamatnu stopu.
- Nije visoka već ekstremno visoka - ocenjuje Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Međutim, navodi on, to je rezultat sadašnjeg tržišnog ambijenta u Srbiji koji se, kako kaže, mogao predvideti još pre nekoliko godina, a nije dovoljno urađeno da on bude povoljniji po građane.
Sudeći po cenama po kojima građani u Srbiji mogu doći do potrebnog novca, od zaduživanja putem minusa jeftiniji su svi drugi načini, i gotovinski i potrošački krediti. Procedura za njihovo dobijanje doduše nešto je komplikovanija i odobravanje traje duže, ali stručnjaci upozoravaju na to da pre ulaska u minus treba razmisliti da li je bolje proći i tu komplikovanu proceduru i malo sačekati, ako se može, ili platiti veću kamatu.
Prema oceni profesora Đukića, jedina prava alternativa minusu na tekućem računu zapravo je - ne ulaziti u dugove, jer su, kako kaže, svi krediti kod nas preskupi i zato bi građanima bilo najbolje da se, ako ikako mogu, ne zadužuju, i da žive od onoga što zarade, a zaduživanje kod banaka ostave za neko bolje vreme. Međutim, smatra on, to bolje vreme neće skoro doći jer, kako navodi, u narednih bar godinu-dve ne treba očekivati pad kamatnih stopa.
Jedini izuzetak, po njegovom mišljenju, biće stambeni krediti gde se može očekivati usporeni pad kamatnih stopa.
R. Marković
