Izvor: Politika, 11.Nov.2010, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više zamerki nego pohvala
Bilo bi vrlo loše da Srbija odustane od primene fiskalnih pravila koja je sama usvojila, kaže Vensan Dežer, predsednik Evropske komisije
Pomno ćemo pratiti kako će se završiti šesta runda pregovora Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, izjavio je juče Vensan Dežer, predsednik Evropske komisije u Srbiji. Prema njegovim rečima, investitorima je vrlo važno zaključenje aranžmana i bilo bi vrlo loše da Srbija odustane od primene fiskalnih pravila koja je sama usvojila, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a koja podrazumevaju smanjenje minusa u državnoj kasi, ali i postavljanje ograničenja do koga država može da se zadužuje. Dežer je i ovoga puta, po običaju, predstavljanje ekonomskog dela Izveštaja o napretku Srbije, počeo pozitivnim ocenama:
– Poboljšanje je uočeno na mnogim poljima. Ekonomija se oporavlja, uprkos ozbiljnom udaru ekonomske krize. Izvoz je povećan, blagovremeno su usvojene odgovarajuće mere u dogovoru sa MMF-om. To je bio ključ za ponovno uspostavljanje makroekonomske stabilnosti – istakao je Dežer i dodao da je pozitivno i to što je u februaru ove godine stupio na snagu Privremeni sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Spisak zamerki, međutim, bio je nešto duži od pohvala. Nažalost, veći broj zamerki iz prošlogodišnjeg izveštaja ponovljen je i ove godine. Pa je tako, baš kao i lane, Dežer istakao kako će ovdašnje vlasti, morati da se suoče sa još nekim izazovima kao što su restrukturiranje državnih preduzeća, završetak procesa privatizacije, kontrola dosadašnjih ugovora o prodaji firmi, dalje unapređenje poslovnog okruženja, dodatno pojednostavljenje birokratskih procedura, ali i povećanjem poverenja u pravni sistem.
– Kada je o izazovima srpske ekonomije reč, podržavamo penzionu reformu koju srpska vlada sprovodi uz podršku MMF. Reč je o nameri da se u narednom periodu izdaci za penzije iz budžeta smanje sa 13 na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. Važno je da se Srbija okrene novom izvoznom modelu ekonomskog rasta. Tu se naša preporuka u potpunosti poklapa sa sugestijom MMF-a i Svetske banke – kazao je Dežer.
Evropske zvaničnike, međutim, brine nedovršen proces privatizacije, ali i činjenica da je svaka četvrta prodaja preduzeća bila neuspešna. Na spisku nedovršenih obaveza nalazi se proces restrukturiranja i privatizacija društvenih i javnih preduzeća, poput „Telekoma”, „Železnice”, EPS-a, Jata i javnih komunalnih preduzeća.
– Država Srbija i dalje kontroliše više od 40 odsto društvenih preduzeća, dok je taj procenat u novim članicama EU, kao što su Rumunija i Bugarska bio upola manji u momentu njihovog prijema.
Jedna od primedbi odnosi se i na bezbednost i sigurnost ulagača, jer su imovinska prava često nerešena. Veoma je važno i pitanje restitucije, odnosno vraćanje oduzete imovine. Odugovlačenje u rešavanju tih pitanja direktno utiče na investicionu klimu i sugeriše ulagačima da ovde nije baš sigurno investirati. Uostalom, to je napomenuto i u Beloj knjizi u kojoj se nalaze preporuke stranih investitora – podsetio je Dežer.
Na spisku izazova je i ubrzanje procesa „giljotine propisa” koji bi doprineo smanjenju birokratske procedure. Zvaničnici Evropske komisije primetili su i da su srpski sudovi pristrasni i da procesi dugo traju.
– Svi smo zabrinuti zbog visoke stope nezaposlenosti koja je dostigla 20 odsto. Poseban napor će morati tu da se uloži da bi se tu situacija poboljšala. Ali, primećeno je i da je ponuda na tržištu rada neusklađena sa potrebama privrede – istakao je Dežer i dodao da će u narednom periodu država morati odlučnije da se bori protiv korupcije.
Dodao je da su stvari izgleda pomerene sa mrtve tačke kada je o monopolima reč, jer dosad nijedan postupak nije imao sudski epilog.
A. Nikolić
objavljeno: 12.11.2010.
