Izvor: Politika, 11.Jun.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Više poreza nego oktana

Od svakog litra benzina država sebi uzme 58 dinara, a od dizela 42 dinara

Vozači u Srbiji i Nemačkoj najviše vole svoje države. Evo ubedljivog dokaza: kupovinom litra goriva, 60 odsto od plaćene cene po osnovu akcize i poreza uplate na račun državnog budžeta. Prema istraživanjima saradnika MAT-a Ivana Nikolića, Nemačka je ubedljivo u vrhu evropskih zemalja sa državnim učešćem u ceni goriva od oko 61,7 odsto za benzin i 54,1 za dizel. Istovremeno, Vlada Srbije od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << litra benzina „skida” 59 odsto, odnosno 58 dinara, a od dizela 47,5 odsto, što je 42 dinara.

Boban Atanacković, presednik upravnog odbora udruženja privatnih trgovaca gorivom „Nafta” a. d., kaže da bi gorivo u Srbiji moglo biti jeftinije ako bi se smanjila državna zahvatanja koja su od početka godine dva puta povećavana. Drugo povećanje dogodilo se pre mesec dana, kada je vlada, da bi popunila manjak u budžetu, odlučila da akcizu na dizel poveća četiri dinara, a na benzin tri dinara. Bez obzira na to što se znalo da će to dovesti do lančanog rasta cena i inflacije.

Da bi se cena goriva u Srbiji približila važećoj u zemljama u okruženju, jer je kod nas najskuplje (od juče se litar benzina toči za 100,7 dinara, dok je u BiH za 35 dinara jeftinije), Atanacković kaže da bi što pre trebalo promeniti Uredbu o cenama derivata. Jer, umesto da se, kao što je to sada običaj, cene goriva usklađuju s kretanjem cena nafte, one bi ubuduće trebalo da prate promenu cena benzina i dizela na berzama. Pored toga, umesto što se cena goriva menja svakih 15 dana, promena cenovnika bi morala da nastupi odmah – čim se cene derivata promene na berzi.

– U tom slučaju ne bi moglo da se desi da se gorivo na pumpama prodaje po ceni kao da je barel nafte 130 dolara, a njegova cena je sada oko 60 dolara – ukazuje Atanacković. – Pri tom treba imati na umu da se sada na pumpama prodaje gorivo dobijeno od nafte koja se kupovala po 40 dolara. Ali događalo se i suprotno. Lane, kada je cena derivata drastično pala, prerađivala se nafta koja je kupovana po ceni višoj od 100 dolara. Primera radi, u junu prošle godine, kada je barel nafte koštao oko 128 dolara, a kurs dolara bio 51,40 dinara, litar benzina u Srbiji točio se za 110 dinara. Danas, kada je cena barela 60,3 dolara, a kurs dolara 66,4 dinara, litar benzina od 95 oktana košta 100,7 dinara.

Ako se sve ovo ima u vidu, nije jasno, kaže Atanacković, kako NIS može da kaže da posluje s gubitkom, čak i ako je cena po kojoj prerađuje naftu za račun trgovaca derivatima niska. To jednostavno nije tačno, tvrdi on.

Do kraja ove ili početkom naredne nedelje u Ministarstvu energetike trebalo bi da se sastanu predstavnici NIS-a i privatnici kako bi utvrdili novu cenu takozvane uslužne prerade nafte u rafinerijama. A posle očekivanog znatnog poskupljenja cene prerade, treba očekivati i još jedno poskupljenje derivata od 2,5 do tri dinara, kaže Atanacković. Što jasno govori da je državni monopol zamenjen ruskim.

Najoštriji protest zbog odluke da država odobri novo poskupljenje goriva uputili su juče predstavnici Nacionalne organizacije potrošača. Goran Papović, potpredsednik, kaže da je država ovim još jednom pokazala da sve svoje loše poteze – nesposobnost da napuni budžet većim obuhvatom poreskih obveznika i doslednijom naplatom svojih prihoda – prebacuje na građane.

Jer, najlakše je udariti po džepu vozača koji nemaju kud, što je nedopustivo, kaže on.

Jasna Petrović

[objavljeno: 11/06/2009]

Nastavak na Politika...