Izvor: B92, 06.Nov.2011, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od 200.000 mladih čeka posao
Beograd -- Doktori nauka kod kuće čekaju posao, profesori prodaju na tezgama, inženjeri voze taksi, lekari nemaju gde da primene mukotrpno stečeno i skupo plaćeno znanje.
Na jedno mesto profesora fizičkog vaspitanja konkuriše čak 500 kandidata, tvrde sindikati.
A sve zbog činjenice da u Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, trenutno posao traži najmanje 22.000 nezaposlenih mladih ljudi s diplomom fakulteta, koji imaju između 15 i 30 godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Na posao se čeka, prema zvaničnim podacima, oko dve godine, ali stručnjaci procenjuju da je neophodno dvostruko više vremena za dobijanje radne knjižice.
Zaostajemo još tokom školovanja
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, priznaje da su škole i država krivi za loše radne sposobnosti mladih ljudi. "Nemamo dovoljno kabineta i laboratorija. Planovi i programi po kojima radimo stari su preko 20 godina. Praktična nastava koja treba da bude osnov nastave preskupa je, tako da sve više zaostajemo. Imamo 300.000 učenika u srednjim školama. Obrazovanje jednog košta oko 700 evra, pa lako možemo da izračunamo gubitke. Bez jasne strategije obrazovanja i saradnje s privredom ne može da nam bude bolje", upozorava Antić i dodaje da, posle tri godine čekanja na posao, mladi zaborave i ono što su naučili u školi, tako da je nezadovoljstvo poslodavaca opravdano.
Teško je poverovati da je broj nezaposlenih mladih ljudi u odnosu na 2008. godine manji za čak 20.000, kako tvrde u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ipak, reč je o privremenom smanjenju broja nezaposlenih jer je upravo 20.000 mladih pripravnika našlo posao u okviru projekta "Prva šansa”. Uskoro ćemo saznati koliko njih će, po isteku pripravničkog staža, i dalje imati radno mesto.
Surova realnost nas svaki dan opominje da posla gotovo da nema, pogotovo ne za profile popularne među omladinom.
"Mladi žele da rade na poslovima koji će im pružite bolje uslove rada. Veliki broj njih školuje se za menadžere, ekonomiste, pravnika, profesore" Ređe se opredeljuju za poslove koji se obavljaju napolju, u kojim su teži uslovi rada i za koje je potrebna fizička snaga. Nisu popularni poslovi u mašinskoj industriji, građevinarstvu i rudarstvu", kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Stomatologija, medicina, društvene nauke najpopularnije su među budućim brucošima, ali upravo ovi diplomci prave gužvu na tržištu rada. Posao traži 1.887 mladih lekara opšte prakse, 1.160 stomatologa, 598 politikologa, 215 profesora opštenarodne odbrane, 207 istoričara umetnosti"
Ipak, svake godine prema ovim visokoškolskim ustanovama hrle gomile doskorašnjih srednjoškolaca. Samo u toku jedne školske godine na sve državne medicinske fakultete u Srbiji upiše se oko 1.900 brucoša, a gotovo isti broj njih čeka posao na tržištu rada sanjajući o bilo kakvom poslu ili odlasku u inostranstvo.
Stručnjaci upozoravaju da je jasno koliko država izgubi novca na školovanje mladih stručnjaka koji potom svoje znanje i sposobnosti odnose u zapadne zemlje. Ipak, odliv mozgova ne prestaje već 20 godina. Do toga sigurno dovodi i neophodno iskustva u struci, na kojem poslodavci insistiraju, a mladi ljudi nemaju gde da ga steknu.
Zbog lošeg obrazovnog sistema ispaštaju i privrednici koji se hvataju za glavu kada im u firmu uđe novopečena radna snaga.
"Kada damo šansu mladima koji su tek izašli iz školske klupe često imamo čist gubitak. Svako novo zapošljavanje poslodavca, u proseku, košta čak 8.000 evra. Desilo mi se da mi je u firmu došao električar koji ne razlikuje jednosmernu od dvosmerne struje. Mlade ljude u firmi ne smemo ni da pustimo da rade sa strujem iz straha da ih ne ubije", ističe Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Ipak, poslodavci su svesni da su mladi ljudi najmanje krivi za svoje (ne)znanje, već je problem u lošem obrazovnom sistemu kojem je, kako ističe Atanacković, bitnije da sačuva radno mesto svih profesora bez obzira na prevaziđenost predmeta koje predaju.
