Izvor: Politika, Fonet, 08.Okt.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više lufta za kredite
Monetarni odbor NBS smanjio referentnu kamatnu stopu sa 12 na 11 odsto i promenio strukturu obavezne rezerve. – Bruto domaći proizvod u ovoj godini manji za tri odsto
Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da dodatno olabavi monetarnu politiku i podstakne banke da više odobravaju kredite. Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakao guverner Radovan Jelašić, referentna kamatna stopa, prema kojoj se određuju kamate banaka, smanjena je sa 12 na 11 odsto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Monetarni odbor je to odlučio, jer se rizici za ostvarivanje ciljane inflacije smanjuju. Na to ukazuje činjenica da je rast kontrolisanih cena u drugoj polovini godine manji od očekivanog, inflatorna očekivanja su niža, a dinar je stabilan. Dalja relaksacija monetarne politike i znatnije smanjenje referentne kamate zavisiće od ekonomske politike za 2010. godinu koja još nije definisana, ni kroz konačan dogovor sa MMF-om, ni projekcijom budžeta – kazao je Jelašić.
Ipak, njemu se čini da je bolje da u situaciji kad inflacija ide silaznom putanjom, kontrolisane cene budu povećane do kraja ove godine, za šta ima mogućnosti, nego da nas poskupljenja dogodine sačekaju „iza ćoška”.
Monetarni odbor doneo je i odluku da promeni strukturu obavezne devizne rezerve, odnosno novca koji kao garanciju banke polažu u NBS. Tako će umesto obaveze da 70 odsto rezerve bude u devizama, to učešće biti povećano na 75 odsto, dok je dinarski deo smanjen sa 30 na 25 odsto.
– To praktično znači da je bankarskom sektoru time oslobođeno 14,5 milijardi dinara, koje će bankari moći da iskoriste za povećanje kreditne aktivnosti, kupovinu neophodnih deviza na međubankarskom deviznom tržištu ili da ih plasiraju u državne hartije od vrednosti ili hartije od vrednosti centralne banke – objasnio je guverner.
A kada je o inflaciji reč, ona će se kretati u planiranim okvirima i do kraja godine iznosiće oko osam odsto, procena je NBS. Inflatorna očekivanja privrednika i stanovništva se smanjuju polako ali sigurno, a i pad ekonomske aktivnosti biće manji od očekivanog.
– Bruto domaći proizvod biće u minusu od tri odsto, što je manje od naše prethodne projekcije (3,6 procenata), ali i od računice MMF-a koja pokazuje da će pad privredne aktivnosti u Srbiji do kraja ove godine biti četiri odsto – uveren je Jelašić.
Podaci centralne banke pokazuju da su se u avgustu i septembru banke dodatno zaduživale prema inostranstvu, dok su se preduzeća i stanovništvo razduživali. Značajnih pritisaka na našu nacionalnu valutu nema, ali je javna potrošnja, na primer, i dalje izrazito visoka.
– Postojeći model ravnoteže više nije održiv, jer je ekonomski rast u prethodnih nekoliko godina bio zasnovan na uslužnim sektorima. Opasno je ako godišnja kamata na plaćanje dugova u Srbiji bude veća od rasta BDP-a. Privredni rast se može ostvariti samo ako se u većoj meri zasniva na izvozu, a da bi se to postiglo potrebni su konkurentna radna snaga, dobra infrastruktura, stabilno makroekonomsko i političko okruženje, ali i jaki strateški partneri. A sve to mora da prati i smanjenje tekuće potrošnje i povećanje investicionih rashoda u budžetu – napominje Jelašić.
A. Nikolić
-----------------------------------------------------------
Bez MMF-a nema para od Svetske banke i EU
Svi u vladi su svesni značaja koji stendbaj aranžman sa MMF-om ima za Srbiju, kazao je guverner odgovarajući na pitanje da li postoji rizik da program sa tom finansijskom institucijom bude ugrožen. Jer, u vladi se nadaju da će Međunarodni monetarni fond odobriti povećanje deficita za sledeću godinu na četiri odsto, a da pri tom ni tu računicu ne mogu još da zatvore smanjenjem rashoda, a povećanje prihoda ne vide kao mogućnost.
– Mislim da postoji spremnost i MMF-a i Vlade Republike Srbije da se taj posao završi do kraja. Jer, verujte, neće ni Svetska banka, ni Evropska unija Srbiji dati odobrena sredstva ukoliko od MMF-a ne dobijemo pozitivno mišljenje. Ipak, na sastanku sa predstavnicima MMF-a u Istanbulu rečeno nam je da je važno kolika je visina deficita, ali da je još važnije i kakav je njegov „kvalitet”. Odnosno da li je on uzrokovan jednokratnom isplatom subvencija ili povećanjem investicija – preneo je Jelašić.
Prema njegovim rečima, vlada sada treba da se koncentriše na smanjenje rashoda, jer je to obećala, a ne da se ponovo aktuelizuje priča o povećanju poreza.
Na pitanje šta ako sindikati spreče usvajanje plana o reformi javne potrošnje Jelašić odgovara da je na to najbolji odgovor dao Muriljo Portugal, zamenik direktora MMF-a, ističući da je suština politike da učini mogućim „ono što je nemoguće a nužno za ekonomski razvoj”.
Inače, računica NBS pokazuje da ukoliko se PDV poveća za jedan odsto, cene rastu za 0,6 procenata.
-----------------------------------------------------------
Bez povećanja PDV-a
Vlada Srbije ne priprema povećanje poreza na dodatu vrednost, izjavio je juče premijer Mirko Cvetković, demantujući da je veći PDV jedno od rešenja na spisku mera koje vlada priprema za predstojeće razgovore sa MMF-om.
Prilagođavanje budžetskih prihoda i rashoda, po rečima Cvetkovića, postići će se smanjenjem troškova, a ne povećavanjem nameta privredi i građanima i o tome će sa MMF-om biti postignut dogovor.
Kako je premijer potvrdio, dugoročnije rešenje za deficit koji je strukturnog tipa zapravo je u reformi javnog sektora koja će trajati nekoliko godina.
To pitanje, po njegovom mišljenju, ne treba svoditi na problem otpuštanja radnika, već na povećanje efikasnosti, i to ne samo samo administracije, već celog javnog sektora.
V. J.
[objavljeno: 09/10/2009]
