Izvor: Politika, 11.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više kvote za naše vino
Za domaće vinare i vinogradare iz Brisela, gde se u okviru pete runde tehničkih pregovora razgovara o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, stižu izrazito dobre vesti. Briselski zvaničnici voljni su da nam, u okviru Protokola koji reguliše promet vina i alkoholnih pića između Srbije i EU, povećaju kvotu za izvoz na tamošnje tržište na 63.000 hektolitara.
Ovo je značajan pomak u odnosu na pregovore koji su vođeni sredinom jula u Beogradu, kada nam je "signalizirano" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se možemo nadati kvoti za bescarinsku prodaju od 55.000 hektolitara. Tih 63.000 hektolitara je, inače, količina koja je čak 2,5 puta veća od naših sadašnjih izvoznih rezultata koji se mere na oko 25.000 hektolitara u proseku za poslednje tri godine. Otuda je ovo i značajan stimulans za uvećanje ove naše proizvodnje.
Pomenuta kvota računa se kao asimetrična, jer smo mi EU odobrili da za naše tržište ima kvotu od 25.000 tona, i to takođe bez carine. Ovim je njima učinjena značajna koncesija, jer se na njihova vina plaćala carina od čak 30 odsto. Procenjuje se da ovaj ustupak neće previše ugroziti domaću proizvodnju zato što se u slučaju uvoza iz EU, najviše iz Italije i Španije, kupuju skuplja vina, koja još čine niži postotak ukupne potrošnje u Srbiji. U ukupnom uvozu i dalje je najviše makedonskih vina, čak oko 65 odsto, a poseban problem je što upravo ona svojom jevtinoćom ugrožavaju domaću proizvodnju.
Izvoz vina sa ovih prostora u EU, inače, nikada nije bio na slobodnom režimu, već na kvotama. Kako nam je EU uvek određivala kvotu višu od naših mogućnosti, pitanje njene visine nikada nije bilo od preteranog značaja za našu javnost. Primera radi, posle raspada velike države EU je 1996. godine za celo to područje propisala kvotu od oko 550.000 hektolitara, a važio je princip ko pre uspe da izveze vino. Posle petooktobarskih promena odobrena nam je kvota od 55.000 hektolitara.
U okviru Protokola o vinu, kako nam je izjavio Darko Jakšić, načelnik u grupi za vinogradarstvo i vinarstvo Ministarstva poljoprivrede, koji je na pregovorima u Briselu, bilo je reči i o zaštiti geografskog porekla i u tom smislu EU će poštovati naše zaštićene nazive geografskog porekla za vina. Dobra vest da ta lista zaštićenih naziva neće biti konačna, već se otvaraju vrata da se na njoj ubuduće nađu i, na primer, "bermet" i "prokupac župski". Zauzvrat mi se obavezujemo da ćemo poštovati nazive zaštićene u EU i da na domaće proizvode nećemo stavljati nazive kao šampanjac, armanjak, kjanti, konjak i ostalo.
Protokol o alkoholnim pićima neće biti ovoga puta završen, što je za nas dobra vest, jer nam to daje mogućnost da naknadno pokušamo da zaštitimo nazive naših poznatih alkoholnih pića. U tom smislu najavljen je i dolazak eksperta EU u Srbiju koji će sa našim stručnjacima raditi na zaštiti tih naziva. Po Jakšićevoj oceni, šanse nam nisu velike, jer smo svojevremeno propustili da zaštitimo neke nazive kao što je "šljivovica".
Povećanje kvote za bescarinski izvoz vina u EU svakako je šansa za domaću proizvodnju koja je, nije nikakva tajna, u stalnom padu. U registru Ministarstva poljoprivrede je samo 18.000 hektara aktivnih vinograda, a oni smatraju da ih i sa onim neregistrovanim nema više od 25.000 hektara. Po zvaničnoj statistici, ima ih čak 64.000 hektara, a po istom izvoru pre nekoliko decenija računalo se da imamo stotinak hiljada hektara pod vinogradima. Razlozi za drastično smanjenje ove proizvodnje su razni, počev od poreske politike koja je vino izjednačavala sa drugim alkoholnim pićima i oporezivala ga po istoj stopi, zatim pad standarda, ali i nedostatak ukupne politike prema vinogradarstvu, tako da se proizvodilo više stonih, nekvalitetnih vina, koja nisu po ukusu stranih kupaca, a manje vrhunskih kvalitetnih na kojima se može zaraditi.
Poslednjih godina država odobrava subvencije za podizanje novih zasada i cilj je da se godišnje podigne oko 2.500 hektara novih vinograda. Za nas je značajno da sa povećanjem broja hektara nastavimo do 2014. godine, jer nam iz EU, zavisno od onoga što imamo, sleduje i pomoć.
[objavljeno: ]
