Izvor: Politika, 31.Jul.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više duguju nego što potražuju
Najveće državne kompanije duguju 627 milijardi dinara. – Obaveze EPS-a premašile 200 milijardi dinara. – „Srbijagas” i Jat najteže nose dužnički teret
Osim što je minus njenih kompanija celu privredu ponovo uvukao u gubitašku zonu, država je i dužnik bez premca. Na dušu samo 17 najznačajnijih javnih infrastrukturnih preduzeća knjiži se čak 627,2 milijarde dinara duga ili 12,8 odsto ukupnih obaveza privrede.
Dugovi ovih kompanija dostigli su 42,1 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto njihovog kapitala, dok dugovi za 2,3 puta prevazilaze vrednost obrtne imovine. Čak devet od 17 kompanija posluje u uslovima dugoročne finansije neravnoteže, a više od trećine dugova su dugoročne obaveze, ukazuju najnovije analize Republičkog zavoda za razvoj.
Dugovi su se najvećim delom smestili u bilansima pet preduzeća. Najveći gubitaš je ujedno i najveći dužnik. Obaveze EPS-a na kraju 2008. dostigle su 200,4 milijarde dinara, što je trećina ukupnih dugova ovih javnih preduzeća. Sledi Telekom „Srbija” sa 105,4 milijardi dinara obaveza, NIS sa 78,7, „Železnice Srbije” duguju 75 i „Putevi Srbije” koji su u ovu godinu ušli sa 81,2 milijardi dinara. „Putevi” su se, ove godine, uz državni amin, ponovo zadužili kod banaka, da bi, istina, razdužili manje od trećine – „dvadesetak” milijardi putarima. Dugoročna zaduženost pobrojanihpreduzeća čini 87,4 odsto dugoročnih obaveza 17 javnih kompanija, uz dominantno učešće Telekoma (21,2 odsto) i EPS-a (27,7 procenata).
Međutim, dužnička kriza i odsustvo dugoročne finansijske ravnoteže posebno je izražena kod PEU „Resavica” i nesolventnih „Srbijagasa” i Jata. Oni zapravo najteže nose svoj dužnički teret.
Dužnički teret „Srbijagasa” (31,2 milijarde dinara) teži je triputa od njegovog kapitala i 2,3 puta premašuje obrtnu imovinu.
Ukupne obaveze veće su od obrtne imovine i kod „Puteva”,„Železnice”, Telekoma, „Skijališta”, „Srbijašuma”, NIS-a, EPS-a. Ovajproblem ne muči„Transnaftu”, Aerodrom, PTT, „Vojvodina šume”, „Srbijavode” i „Vode Vojvodine”.
Javna preduzeća guše i kratkoročni dugovi, koji za 78,6 nadmašuju njihova kratkoročna potraživanja, ukazuje analiza Zavoda.
Pojedinačno posmatrano, samo šest preduzeća uspeva da servisira i kratkoročnim potraživanjima pokrije kratkoročne dugove: EMS, „Transnafta”, Aerodrom, PTT, „Vojvodinašume” i „Srbijavode”. Najnepovoljniji odnos obaveza prema potraživanjima krajem prošle godine imali su „Putevi”. Dugovi ovog javnog preduzeća bili su 19 puta veći od potraživanja, a obaveze iz poslovanja nadmašile su kratkoročna potraživanja 25 puta.
-----------------------------------------------------------
I plate iznad proseka
U Srbiji je, ipak, još isplativije raditi u državnim kompanijama, nego u prosečnoj privatnoj ili mešovitoj firmi. Iako duguju i guše se u gubicima, sva javna preduzeća, i dalje bolje plaćaju svoje još mnogobrojno ljudstvo. Prošle godine plate su im u proseku 37,2 odsto bile jače nego u privredi. Za privrednim prosekom koji je lane iznosio 32.746 dinara, kao već godinama, zaostajali su jedino železničari sa 27.780 dinara.
Međutim, listu najboljih platiša u javnom sektoru više ne predvodi Jat. godinama najdarežljivijeg poslodavca, lane su zamenile „Vode Vojvodine” sa prosečno mesečno isplaćenih 73.620 dinara. Za oko hiljadu dinara manje – 72.513 – kući su u proseku nosili zaposleni u „Transafti”, dok je Jat trećeplasirani sa 68.878 dinara.
Plate znatno iznad proseka uživali su i prošlogodišnji gubitaši – EPS (za 53,8 odsto ) i NIS (za 76,5 odsto) dok su zaposleni u „Putevima” i „Resavici” bili za koji procenat iznad republičkog proseka.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 01/08/2009]
