Izvor: Politika, 16.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Višak se vraća
Do preplaćivanja penzije dolazi najčešće zbog greške u obračunu osnovice i broja godina radnog staža. – Svako rešenje ide na reviziju
Pre nekoliko dana na adresu jedne penzionerke iz okoline Beograda stigao je dopis penzijskog fonda koji ju je – ostavio bez reči. U dopisu je pisalo da mora da vrati oko 70.000 dinara! Fond joj je, naime, greškom zaračunavao veći iznos od onog koji joj je zakonom pripadao. Tako se ova građanka, sa penzionerskim stažom od 17 godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << našla u velikoj nevolji: kako i odakle da vrati pare kad mesečno iz dva dela prima jedva po 6.000 dinara, dakle iznos manji od penzionerskog proseka.
Da ovo nije usamljen slučaj, potvrđuju i u Fondu zaposlenih. Oni priznaju da im se dogodi da ponekad pogreše, odnosno da pojedinim penzionerima isplate više nego što im pripada. Kada to utvrde, traže da im se novac vrati. Samo prošle godine, prema podacima Fonda PIO zaposlenih, zbog ovoga je podneto 476 tužbi. Pri tom su i penzioneri znali da tuže Fond, uvereni da im je pogrešno obračunavao primanja.
Do ovakvih problema, objašnjavaju u Fondu, najčešće dolazi zbog vrlo velikog broja zahteva onih koji stiču uslove za penzionisanje i podnose ih Fondu, ali i zbog činjenice da Fond ima više od tri miliona penzionera i osiguranika. Zato, po njima, nije nikakvo čudo što ponekad dođe do greške u obračunu osnovice osiguranja, dužini staža, odnosno svim onim brojkama koje ulaze u ovu važnu računicu.
Da se takve greške ne bi umnožavale sva rešenja idu na reviziju, a vrše se i naknadne kontrole. Cilj je upravo da se zaštite primaoci penzija, ali i da Fond nekome od njih, eto, ne bi neopravdano dao više nego što mu pripada.
Međutim, pored grešaka koje pravi Fond, mnogo je više slučajeva kada građani ne prijave da im je ukućanin-penzioner, recimo, preminuo, pa onda godinama posle njegove smrti nastave da podižu njegove prinadležnosti. Zato je znak da nekog penzionera treba "skinuti" sa spiska i – naplata pogrebnih troškova.
U rešenju o penzijama jasno stoji i da je svaki penzioner dužan da Fondu prijavi promenu adrese. Često se, međutim, događa da oni te ne čine. Neretko se i korisnik penzije zaposli, a da o tome ne obavesti Fond, jer dobro zna da bi tada ostao – bez penzije.
Za Fond su poseban problem predstavljali oni koji su posle raspada Jugoslavije primali penzije po dva osnova. Iz otcepljene republike u kojoj su do tada radili i iz Srbije koja im je penziju dala po uredbi vlade. Kada su se, međutim, po potpisivanju međudržavnog sporazuma ukrstili podaci, videlo se da su izvesni ljudi godinama primali po dve, umesto jedne penzije, te su takvi, razume se, morali da vraćaju pozamašne sume.
Da se ceo proces ne bi iznosio na sud, dosad je činjeno sve što se moglo da se vraćanje para dužnicima što više olakša. Recimo tako što im se omogućavalo da dug vraćaju u višegodišnjim ratama, no ukoliko takav dogovor ne bi uspevao, sledila je tužba. U Fondu priznaju da godišnje napišu na stotine ovakvih tužbi, a izgleda da je i penzionera koji se žale na ovakva rešenja vazda bilo poprilično. Samo prošle godine registrovano je više od 7.000 sporova. Pozitivno je rešeno više od 2.500, dok je 35 odbijeno. Za ostale, postupak je u toku.
J. Petrović
[objavljeno: 16.12.2006.]
