Izvor: B92, 12.Avg.2021, 14:14
Viršlama menjaju ime da u njih stave ono što više ne smeju
Beograd -- Nije viršla sve što izgleda kao ova namirnica, već samo ona koja je napravljena od mesa.
Međutim, namera nadležnog ministarstva da ovaj omiljeni proizvod dovede do kategorije višeg kvaliteta donošenjem propisa, čija je primena počela lane, nije baš urodila plodom.
Pojedini proizvođači krše ova pravila, a većina je našla način da se "udene" u propise, tako što je zadržala isti sastav i pakovanje, a iz naziva je samo izbacila reč "viršla". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Tako su iskorišćene i navike potrošača, koji su po inerciji nastavili da kupuju ovaj proizvod verujući da konzumiraju kvalitetniju namirnicu, pišu Novosti.
Najsporniji sastojak prerađevina, o kojem se u javnosti već godinama govori, jeste tzv. mašinski separisano meso (MSM) koje spada u najlošije, neku vrstu mesnog otpada.
Aktuelnim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, ukoliko je namirnica deklarisana kao viršla, ona ne sme da sadrži MSM. Ovaj propis ne poštuju svi proizvođači. Trgovinski lanac "Aman" dva proizvoda, koja na tržište plasira pod svojom robnom markom "Aloro", deklariše kao viršla, kršeći Pravilnik. Proizvođač je firma "Gombit" iz Inđije.
Glavni sastojak "Amanove" "viršle pileće" je mehanički separisano pileće meso i to 80 odsto. Njihov proizvod pod nazivom "viršla delikates" sadrži 30 procenata MSM. A sve ovo je suprotno Pravilniku, jer u svom sastavu proizvodi ne bi smeli uopšte da ga imaju, ako su na ovaj način deklarisani. Time se potrošači dovede u zabludu u pogledu kvaliteta namirnice koju konzumiraju. "Aman" i od proizvođač "Gombit", nisu komentarisali tvrdnje lista.
Pronađeno je samo nekoliko proizvoda na našem tržištu koji su deklarisani kao viršla i čiji je sastav u skladu sa propisima. Većina drugih proizvođača je samo iz naziva na pakovanju izbacila reč "viršla". Tako se sada zovu "pileća", "hot-dog", "delikates", "moja"... Fino usitnjene barene kobasice se mogu naći i pod nazivima "pipi", "gudi", "ćuri". Svi ovi proizvodi sadrže MSM, te nisu viršla prema domaćem Pravilniku. Mašinski separisano meso se nalazi i u sastavu poznatih italijanskih brendova wudy i amadori.
Na našem tržištu su prisutni i proizvodi pod nazivom hrenovka, ali ova namirnica ne mora da ispunjava uslove kvaliteta koji su propisani za viršlu i može da sadrži MSM. Ipak, sastav hrenovki određenih brendova odgovara upravo onom propisanom za viršle.
U veterinarskoj inspekciji navode da je viršla definisana kao proizvod koji se dobija od mesa i masnog tkiva, belančevinastih proizvoda do dva odsto, skroba, vode, vlakana, soli, soli za salamurenje, ekstrakta začina, fosfata, antioksidanasa i začina.
"Cilj Pravilnika je da spreči da se u ovaj proizvod dodaju druge vrste poluproizvoda, poput MSM, i da se definišu odredbe koje će viršlu svrstati u kategoriju proizvoda, zaštićenog, odnosno višeg kvaliteta, posebno imajući u vidu uzrasnu dob koja ih najviše konzumira, kao što su deca u vrtićima", objašnjavaju u inspekciji.
Procenat mesa u viršli nije određen, zavisi od tehnološkog postupka, vrste mesa i cene koja se formira za tržište. Sam proizvođač izrađuje proizvod po specifikaciji i na osnovu toga navodi procenat mesa.
Kako ističu, procenat mesa nije moguće utvrditi nijednim laboratorijskom ispitivanjem, ali se njegova kontrola obavlja neposredno preko sadržaja kolagena i proteina, što može da ukaže da li se u proizvodu nalazi meso ili ima dodatog MSM-a.
Sve ovo, verovatno, zbunjuje kupce pri odlučivanju za koji proizvod da se opredele. Iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) upozoravaju građane da pri izboru namirnice obrate pažnju na njen sastav.
"Proizvođači i trgovci koriste stare navike potrošača, ali svi oni koji žele da znaju šta konzumiraju treba da čitaju deklaraciju", ističe Nikica Jovanović iz NOPS-a.
U skladu sa Pravilnikom, viršla u svom sastavu ne može da sadrži MSM. Nisu svi proizvodi koji su se ranije prodavali pod ovim nazivom, a zadržali su isto pakovanje, sada usklađeni sa kvalitetom propisanim za namirnicu koja može da se deklariše kao viršla.
Redovne kontrole
Kontrola bezbednosti i kvaliteta proizvoda od mesa na našem tržištu obavlja se kroz redovne i vanredne inspekcijske nadzore - kažu u veterinarskoj inspekciji.
Neusaglašenosti koje su utvrđene najčešće su odstupanja u procentu sadržaja proteina, dodavanje aditiva koji nisu dozvoljeni za određenu grupu proizvoda, prisustvo mikrobiološke kontaminacije. Takvi proizvodi se povlače sa tržišta i neškodljivo uklanjaju.
Uvezena 931 tona MSM
Lane je uvezena 931 tona mašinski separisanog mesa od živine, koje se koristi u proizvodnji mesnih prerađevina, u vrednosti od 460.000 evra, navode u Privrednoj komori Srbije.
U prva tri meseca ove godine u našu zemlju je ušlo 110 tona MSM, čija je vrednost 60.000 evra. Uvoz se realizuje iz Danske, Slovenije, BiH i Hrvatske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
