Izvor: S media, 11.Dec.2009, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viršla od genetskog pileta
Stiže li do srpskih trpeza živinsko meso odgajano genetski modifikovanom hranom, pitanje je koje je postavila Zajednica živinara.
Oni sumnjaju da bi se u prerađevinama koje stižu iz uvoza iz Makedonije mogla naći piletina koja je „doletela“ iz egzotičnijih krajeva - Brazila i Argentine.
U Ministartstvu poljoprivrede napominju da sva roba životinjskog porekla mora da bude propraćena zvaničnim veterinarskim sertifikatima usaglašenim među nadležnim inspekcijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << organima. Inspekcije redovno kontrolišu zdravstvenu ispravnost proizvoda poreklom iz Makedonije, kao i iz drugih država, tako da u legalni promet može ući isključivo zdravstveno ispravna roba.
Iako se ograđuju i napominju da ove tvrdnje ne mogu da dokažu, u Zajednici živinara objšanjavaju da je nelogično što su makedonski proizvodi jeftiniji od domaćih. Iz prostog razloga što Makedonija ne uspeva da sama zadovolji svoje potrebe za živinskim mesom i deo uvozi baš iz - Srbije.
- Ta roba je izuzetno jeftina, i do 50 odsto jeftinija od naše, a mi njima izvozimo meso - objašnjava Rade Škorić, direktor Zajednice živinara. - Kako izvoze jeftinije prerađevine kada od nas kupuju meso? Mi nemamo za to dokaza, ali se pitamo da li je u njima piletina iz Brazila i Argentine. Ako je tako, ona je uzgajana na genetski modifikovanoj
soji, koja je kod nas zabranjena. Drugi problem je što se roba iz Makedonije uvozi bez carine. To je u redu ako je proizvod makedonski, ali, šta ako je to brazilski ili argentinski proizvod?
Poseban problem su „meke“ granice sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a najveća opasnost je - švercovano meso.
- Postoji opasnost da takvo meso završava u prerađevinama, viršlama, kobasicama i narescima - objašnjava Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije. - Potrošači treba da kupuju robu proverenih domaćih proizvođača.
SOKOVI BEZ VOĆA
PETINA sokova nema voćni sadržaj propisan Pravilnikom o kvalitetu, a 21,8 odsto ga ima manje nego što piše na njihovoj deklaraciji. Manje kalijuma nego što propisuje Pravilnik ima 14,55 odsto proizvoda, a 16,36 odsto ima manje nego što bi se reklo prema deklarisanom voćnom sadržaju. Ovo je pokazalo istraživanje Nacionalne organizacije potrošača, koje je na 55 uzoraka sprovela SP laboratorija iz Bečeja.
Najveći procenat neispravnih uzoraka pronađen je kod „Vino Župe“ - nije prošao nijedan od sedam. „Takovo“ ima polovičan prolaz - tri od šest, a „Fruvita“ od 12 uzoraka ima četiri neispravna. Od četiri uzorka „IB tima“ - jedan nije prošao analizu, a jedan je neispravan i od 11 „Nektarovih“.
RIBA IZ EPRUVETE
HOLANĐANI nisu jedini koji rade na proizvodnji veštačkog mesa. Naučnici su u laboratoriji već odgajili mišić ribe, a 2004. u Americi je registrovana organizacija „Nju harvest“ koja pokušava da proizvede meso za kobasice, hamburgere i pileće pljeskavice za prodaju lancima brze hrane. Iz laboratorije već izlaze genetski modifikovani paradajz i krompir, a NASA istražuje mogućnosti gajenja jagoda u orbiti oko Zemlje.
VEŠTAČKA ŠNICLA
NA holandskom univerzitetu u Ajndhovenu od ćelije svinjskog mišića, uronjene u hranljivu supu od krvi životinjskog fetusa, napravljena je veštačka šnicla. Šnicla je, kako kažu njeni tvorci, „savršena“, samo što se još niko nije usudio da je proba. „Otac“ veštačke šnicle Mark Post, docent fiziologije na ovom univerzitetu, kaže da bi, ako sve bude išlo kako treba, veštačke šnicle mogle da budu u prodavnicama za pet godina.
