Izvor: Politika, 20.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vinski Čile u Evropi
Živojin Đorđević, nekadašnji proizvođač „nekst” sokova, a sada taze vinar, ubeđen da je dobro što su nam vinogradi iskrčeni, jer s novim, u kombinaciji s modernim tehnologijama, možemo da se takmičimo sa vinskim silama
Kada je pre nešto više od dve godine Živojin Đorđević, u javnosti poznat po „nekst” voćnim sokovima, ovu svoju proizvodnju prodao američkoj „Koka-Koli”, zamislio se šta mu s dobijenim novcem valja činiti. Zagonetku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako sam kaže, nije dugo odgonetao. „U poslu s voćem već sam postao ekspert i razmišljao sam šta bih slično mogao da radim. Grožđe je voće, vino proizvod od tog voća, a u tome što je vinarstvo kod nas dobrim delom propalo i što je tržište poluprazno video sam šansu”, kaže on.
Vreme, naravno, nije gubio, uvezao je najsavremeniju opremu za vinarstvo, na Paliću je podigao novu vinariju i krenuo u sadnju novih vinograda, što na zemljištu u svom posedu, što na onom u dugoročnom zakupu. Neke vinograde je iskrčio, a neke su njegovi stručnjaci, gde je to moglo, spasli i revitalizovali. Bahusova kapljica se, naravno, ne pravi za jednu sezonu tako da on tek sada ponosno pokazuje svoje prvo vino, roda 2006. godine.
Poput ostalih, sve brojnijih vinara kod nas, koji kao i on proizvode vrhunska vina uglavnom manjih serija, Đorđević svoju vinariju nije nazvao po porodičnom imenu. Njegova vinarija se zove „Svet vina Živojina Đorđevića” i to u engleskoj varijanti (World of wine). Inače, listom proizvodi sva ona vina koja su sada u svetu „u trendu” – pino beli, sivi, crni, šardone, merlo, kaberne sovinjon"To što je naziv vinarije na engleskom naprosto upućuje na to da je Đorđeviću već sada ovdašnje tržište malo i da će svoja vina još u startu početi da izvozi. Za njega to, kaže, neće biti nikakav problem, i „nekst” sokovi su se svojim kvalitetom probili u 30 zemalja, a ti kontakti su ostali.
To što je kod nas sve manje vinograda, a posledično i sve manje vina, ovaj „sveži” vinar vidi kao novu šansu Srbije.
– Vina koja se sada prave u svetu su totalno drugačija od naših, a to je postignuto novom tehnologijom koja je maksimalno sačuvala svojstva grožđa tako da vina sada imaju i voćne i cvetne mirisne note. Taj novi trend je svetu nametnuo takozvani novi svet i to su vina Čilea, Argentine, Australije, Kalifornije, Južnoafričke Republike. Za razliku od njih koji zahvaljujući novoj tehnologiji zadrže maksimalna svojstva vina, u našem tradicionalnom, pa i konzervativnom načinu proizvodnje izgubi se 30-40 odsto kvaliteta i zato su naša vina lošija iako nam je grožđe možda bolje. Promenom načina razmišljanja Srbija sada ima šansu da postane Čile u Evropi – kaže Đorđević dodajući da i vinske sile Evrope poput Italije i Francuske uče od „novog sveta”. Po njemu sada najbolja i najmodernija vina preve Austrijanci, jer su upravo zbog afere sa antifrizom u vinu pre nekoliko decenija, kompletno promenili svoju vinsku filozofiju.
Potrošnja vina u Srbiji pala je na svega šest litara po stanovniku godišnje, a nekada je to bilo 30 litara. Đorđevića sve to podseća na vreme kada je počeo da pravi „nekst” sokove 1996. godine kada se pilo samo četiri litra soka po stanovniku godišnje, a ubrzo je vraćeno na 20 litara. Po njegovim rečima, i sa vinom može biti tako. Sve ovo, naravno, ne može se brzo postići i to mora biti projekat za narednih pet do deset godina. Đorđević insistira na tome da nam samo kvalitet otvara vrata, vino ne može da košta 100 dinara kao sada, već najmanje 300,400 dinara i tek tada možemo da govorimo da imamo dobra vina.On, na primer, ne kupuje grožđe na tržištu, već vino pravi isključivo od svog, brižljivo i pod nadzorom stručnjaka negovanog. Za sada pod novim sortama ima 225 hektara na Paliću, a u Negotinu, poznatom kraju za crna vina, zakupio je gotovo 300 hektara starih vinograda koje i krči ili obnavlja. S obzirom na to da u Srbiji nema dovoljno kvalitetnog vinskog grožđa, Đorđević je u Hercegovini, nadomak manastira Tvrdoš, zakupio 40 hektara vinograda takođe pod sortama crnog grožđa čiji rod kompletno nadziru njegovi stručnjaci. Plan mu je povećanje na 500-600, pa i 1.000 hektara novih vinograda.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 21/05/2008]
