Izvor: Akter, 24.Apr.2015, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vilhelm: Nemačka največi partner
Obeležavanje 15 godina od početka nemačke razvojne pomoći Srbiji, koju sprovodi nemačka savezna agencija za međunarodnu saradnju GIZ
Osamdeset osam odsto nemačkih preduzeća koja posluju u Srbiji izjasnilo se da bi ovde ponovo ulagali, izjavio je danas nemački ambasador Hajnc Vilhelm, koji je, međutim, ukazao i da u Srbiji za privrednike i dalje postoji problem nedovoljne pravne sigurnosti.
Na obeležavanju 15 godina od početka nemačke razvojne pomoći Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << koju sprovodi nemačka savezna agencija za međunarodnu saradnju GIZ, Vilhelm je rekao da je srpska vlada preduzela reformske mere, navodeći, pre svega, izmene Zakona o radu i ubrzavanje postupka izdavanja dozvola.
Te mere još nisu dale potpuni rezultat, jer je za to potrebno vreme, ocenio je Vilhelm na tribini na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i dodao da je dobro što je
prošle godine za šest odsto povećana trgovinska razmena Nemačke i Srbije.
Vilhelm je izneo podatak da je Nemačka sa 1,6 milijardi evra pomoći Srbiji u proteklih 15 godina najveći bilateralni donator Srbije.
On je objasnio da najveći deo toga nisu donacije, nego krediti dati pod vrlo povoljnim uslovima, koje srpska vlada mora da vrati.
Vilhelm je naveo i pomoć Evropske unije Srbiji u kojoj Nemačka učestvuje.
Nemački ambasador je pomenuo i da u Srbiji danas posluje oko 400 nemačkih preduzeća.
Ministarka zadužena za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović je ocenila da su evropske integracije "zajednički sadržalac" odnosa Srbije i Nemačke, kako bi srpska strana na putu ka EU ojačala svoje institucije.
Jake institucije, vladavina prava i jačanje ekonomije su ciljevi Srbije, jer bez toga ne možete da bude poželjan partner, objasnia je Joksimović i navela da Vlada Srbije
promoviše finansijsku disciplinu i sprovodi reformsku politiku.
Ona je istakla da je Nemačka jedan od najvažnijih partnera Srbije, i izrazila očekivanje da će tako biti i u budućnosti.
Nemačka razvojna pomoć od 2000. godine nam pomaže da podignemo kapacitete i da krenemo u pravcu u kome sami želimo da idemo, navela je Joksimović, koja smatra da građanima treba predočiti da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije.
Regionalni direktor nemačke savezne agencije za međunarodnu saradnju GIZ Zigmund Miler je rekao da je ta organizacija aktivna u brojnim sektorima u Srbiji, pomenuvši energetiku, stručno obrazovanje i stvaranje uslova za održivi ekonomski razvoj.
U Srbiji smo prisutni 15 godina i do sada smo kroz različite bilateralne projekte uložili 120 miliona eva, rekao je Miler, koji je studentima sa Fakulteta političkih nauka
poručio da je cilj GIZ da pomogne Srbiji u sprovođenju ekonomskih reformi.
Mi želimo da pomognemo, a odluke donosi srpska strana, objasnio je Miler način na koji GIZ učestvuje u projektima u Srbiji.
Miler je posebno istakao značaj dualnog obrazovanja za rešenje problema nezaposlenosti među mladima, jer na taj način mladi dobijaju ne samo teorijska, nego i praktična znanja.
Zamenica regionalnog direktora KFW, nemačke razvojne banke u Srbiji, Jasmina Vulović je rekla da je ta banka do sada u Srbiji bila prisutna u projektima iz oblasti energetike, infrastrukture, kao i rešavanja problema otpadnih voda i vodosnabdevanja.
Vulović je pomenula ulogu KFW u rehabilitaciji blokova hidrocentralne Bajina Bašta i u stvaranju uslova za veću proizvodnju struje.
Ona je studente uputila i u istoriju rada KFW, navodeći da je ta nemačka razvojna banka osnovana radi korišćenja sredstava iz Maršalovog fonda za privredni oporavak Nemačke posle Drugog svetskog rata.
