Izvor: S media, 14.Jan.2011, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vikipedija" slavi deseti rodjendan
"Vikipedija" i njeni korisnici planiraju da organizuju više od 300 proslava na šest kontinenata povodom desetogodišnjice te slobodne mrežne enciklopedije koja je postala Internet gigant tako što je ponudila pristup informacijama po modelu koji svakome omogućava da uredjuje njene članke.
Godišnjica "Vikipedije" se obeležava 15. januara.
Ona će biti obeležena prigodnim okupljanjima ili mrežnim aktivnostima u SAD i u raznim gradovima širom Afrike, Azije, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Australije, Evrope i Južne Amerike.
Greškom pozvala 21.000 gostiju na rođendan
Još nije najavljena ni jedna aktivnost u Srbiji.
Da bi se olakšalo organizovanje proslava, otvorena je veb stranica www.ten.wikipedia.org na kojoj se svakodnevno najavljuju novi dogadjaji.
Za jednu deceniju "Vikipedija" je promenila način na koji pristupamo informacijama na Internetu i učestvujemo u njihovom stvaranju.
Toliko se čita i u tolikoj meri je ispovezivana da se njeni članci, kojih ima oko 17 miliona, (od toga tri i po miliona na engleskom i preko 120.000 na srpskom) pojavljuju u samom vrhu rezultata gotovo svakog "Guglovog" pretraživanja.
Ta lokacija, koju vodi preduzimljivi Džimi Vejls, uporno odbija da se na njoj pojave bilo kakve reklame, zbog čega novac za svoj rad prikuplja donacijama.
Poslednja akcija prikupljanja donela joj je 16 miliona dolara.
Sasvim očekivano, "Vikipediju" su tokom ovih 10 godina pratile i brojne kontroverze.
Iako je osnovni cilj bio da svako može da menja sadržaj članaka, kontroverzne strane su često bile pod različitim nivoima zaštite kojima su izmene dopuštane samo proverenim korisnicima.
Neke su često privremeno zaključavane da bi se sprečio vandalizam i "uredjivački ratovi".
U članku posvećenom samoj "Vikipediji" o takvim pojavama izmedju ostalog piše i da iako politika "Vikipedije" strogo nalaže mogućnost verifikovanja sadržaja i neutralnost gledišta, kritičari je optužuju za sistematsku pristrasnost i nedoslednosti (uključujući neopravdanu težinu koju pridaje popularoj kulturi) i tvrde da u svom uredjivačkom postupku favorizuje konsenzus umesto verodostojnosti.
Na meti kritika su i njena pouzdanost i tačnost.
