Izvor: Blic, 24.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veruju našim bankama
Veruju našim bankama
BEOGRAD - Devizna štednja je u porastu i trenutno iznosi 830 miliona maraka, a očekujemo da će od proleća, kad se izbace iz upotrebe valute 12 zemalja, sve više uloga biti i u dinarima, rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Mlađan Dinkić, guverner NBJ, potvrđujući da su domaće banke prikupile 60 odsto devizne štednje i svu dinarsku štednju u vrednosti od 50 miliona maraka, jer za sada strane banke ne otvaraju štedne knjižice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s našom valutom.
Ovaj porast štednje nije praćen i rastom kredita za privredu, jer su, kako je naveo Dinkić, pozajmice u vrednosti od 3,5 miliona evra dobila preduzeća koja zapošljavaju 617 radnika i u kojima je otvoreno 160 novih radnih mesta. U toku su pregovori sa delegacijom Evropske investicione banke koja bi preko naših banaka plasirala do sada najpovoljnije kredite za mala i srednja preduzeća i to u vrednosti od nekoliko desetina miliona evra, potvrdio je Dinkić. Te pozajmice će, najverovatnije, biti na rok od pet do deset godina sa trogodišnjim grejs periodom i prihvatljivom kamatom. Inače, i krediti koji će se odobravati u narednim mesecima preko domaćih i stranih banaka, prema rečima guvernera, trebalo bi da budu sa povoljnijom kamatom, jer će se uskoro za trećinu smanjiti porez na finansijske transakcije, a sa prelaskom platnog prometa u banke, on će se najverovatnije potpuno ukinuti. Postoji nekoliko razloga koji, prema oceni Dinkića, usporavaju kreditnu aktivnost banaka, a na koje NBJ ne može da utiče. Pre svega nema jedinstvenog sistema knjiženja nepokretnosti u zemljišne knjige, tako da kreditori nemaju pouzdanu dokumentaciju na osnovu koje bi uzimali hipoteku. Takođe, nepokretnosti nisu regularno iskazane u zemljišnim knjigama, a mnogo je i poslovnih i stambenih objekata koji su nelegalno izgrađeni.
Preduzeća koja traže kredite često dostavljaju nepotpune biznis planove ili precenjuju svoju imovinu i navode netačne podatke o poslovanju, naglasio je Dinkić i uputio savet preduzetnicima da ako podnose zahtev za kredit, prethodno obavezno obave upis nepokretnosti u zemljišne knjige. Od velike koristi bilo bi im i da katastar izradi novi plan parcela, jer je poslednji plan izrađen 1950. godine.
U Srbiji sada posluje 48 banaka među kojima je 38 u kategoriji A i B, a neke od njih su u pregovorima o pripajanju. Za dokapitalizaciju se pripremaju četiri banke, jedna je pod kontrolom NBJ, a pet je u postupku sanacije. Od januara prošle godine bez dozvole za rad ostale su 23 banke.
Ukupne devizne rezerve zemlje koje su na računima NBJ i banaka su oko dve milijarde dolara, a novčana masa je 2,1 milijarda maraka, naveo je Dinkić. M.Vuković Tona novčića za dečje bolnice
Navodeći podatak da je tokom januaru prikupljena tona kovanog novca u valutama 12 zemalja koje od 1. marta izlaze iz upotrebe, Dinkić je pozvao građane da se u što većem broju uključe u ovu humanitarnu akciju kojm se obezbeđuje novac za dečje ustanove. Akcija će trajati do 31. maja, a kutije su nalaze ili će biti postavljene u bankama i poštama već i u svim većim prodavnicama, benzinskim pumpama i hotelima. Utrostručene porudžbine evra
Interesovanje građana u Srbiji za zamenu stranog novca za evro iznenadilo je i guvernera NBJ koji je juče potvrdio da su prvobitni planovi o naružbinama evra čak utrostručeni. Od 1. januara je u gotovini obavljena zamena za evro u vrednosti od 756 miliona maraka, 18 miliona maraka je uloženo u štednju u novoj evropskoj valuti, 17 miliona je vrednost konverzije preko računa pravnih lica, a 62 miliona maraka su zamenjeni u dolare i švajcarske franke.
Ocenu, da se u kućnim rezervama drži više novca nego što se procenjivalo, Dinkić je ilustrovao podatkom da od jula prošle godine, kad je štednja počela da raste, građani su odneli 2,3 milijarde maraka na šaltere banaka, štedionica i ZOP-a. Od toga je 37 odsto uloženo u štednju, 33 odsto je zamenjeno za evro, a 30 procenata u dolare i švajcarske franke.
Nije tačno, dodao je Dinkić, da nije obezbeđena zamena dinara za evre, jer je do sada naša valuta zamenjena za 180 miliona nove evropske valute. Ta razmena je omogućena na šalterima ZOP-a, a menjačnice same odlučuju o načinu konverzije valuta.
